Владика Артемије

Владика Артемије, родио се у селу Лелић код Ваљева 1335. године, које је и родно село Светог владике Николаја. На крштењу је добио име Марко.

У непосредној близини родног места владике Артемија налази се и манастир Ћелије, те се владика Артемије, у младости, упознао са још једним горостасом православне теологије Светим Јустином Поповићем, који је у то време живео у кућном притвору и под присмотром Титове УДБ-а, у манастиру Ћелије. Владика Артемије је био духовно чедо Светог Јустина Ћелијског и Врањског.

Свети Јустин Поповић га је замонашио након завршетка богословије 20. новембра 1960. године у манастиру Ћелије.

По завршетку Теолошког факултета у Београду, Владика Артемије одлази у Грчку и уписује последипломске студије на универзитету у Атини где је са успехом одбранио докторску дисертацију са темом: ”Τὸ Μυστήριον τῆς Σωτηρίας κατὰ τὸν Ἅγιον Μάξιμον τὸν Ὁμολογητήν” или ”Тајна спасења по Светом Максиму Исповеднику“.

Потом се повлачи у манастир Црна Река у Рашкој, где проводи тринаест година потпуно препородивши братство и направивши један од највећих духовних центара Српске Цркве.

Након избора владике рашко-призренског Павла (Стојчевића) за патријарха српског, на инсистирање патријарха Павла, монах Артемије је био изабран за епископа рашко-призренског, у мају 1991. године.

Владика Артемије је потпуно препородио своју епархију. Многи манастири су обновљени а рекордан број монаха и монахиња долазило је у косовско-метохијске и рашке манастире, упркос рату, албанском тероризму и НАТО бомбама. Владика Артемије је био, опстао и остао на светој косовској и метохијској земљи када је било најтеже и када је требало ”на страшном месту постојати”. Борио се за наше светиње и наш народ свим силама и упркос погромима, издајама српских политичара и неразумевања бахатих страних изасланика и властодржаца који су нам кројили судбину и отимали светиње. Гинуо му је народ и свештенство, оцу Харитону дечанском су албански терористи одсекли главу, гореле су српске куће по Косову и Метохији, паљене су му бројне цркве и манастири, рушена гробља. Владика Артемије је на свом телу искусио велика искушења.

Приликом посете тадашњег потпредседника Сједињених Држава, Џоа Бајдена, епископ Артемије није дао благослов за Бајденову посету манастиру Високи Дечани, издајући оштро срочено саопштење насловљено ”Дечани и Бондстил—најпре Тадић сада Бајден“. Због тога, као и због намере да тужи западне земље које су учествовале у бомбардовању и окупирању дела Србије, а такође и саучествовале у рушењу српских светиња траживши материјалну одштету, Влада Бориса Тадића је натерала Свети архијерејски сабор СПЦ да рашчини владику Артемија, који се од тада практично налази у егзилу.

Упокојио се 21. новембра 2020. године од последица COVID-19. Док је Срба, живеће и часно име нашег владике Артемија.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *