Istina o odmazdi četnika u selu Vranić 1943. godine

Svaki put kada neko pomene ime generala Dragoljuba ”Draže” Mihailovića i ulogu njegove Jugoslovenske vojske (popularno nazvane ”četnici”) za vreme Drugog svetskog rata, pominje se i zločin četničkih ”crnotrojkaša” u selu Vranić kod Beograda. 

Sigurno ste čuli za Vranić i nema šanse da neko bar nije načuo da se Vranić dovodi u vezu sa Dražom Mihailovićem i njegovim četnicima. O tome se uči u školama, postoji spomen-dom ubijenih u selu Vranić itd.

Po navodima Titovih komunista, u selu Vranić je, tokom noći 20/21. decembra 1943. godine ubijeno između 67 i 72 meštana (neki pominju i 82), među kojima je bilo dece između 5 i 12 godina, a ubice su bili pripadnici Avalskog korpusa Dražine Jugoslovenske vojske pod komandom Svetislava Trifkovića. Po komunističkim navodima, Svetislav Trifković i komandant bataljona Spasoje ”Zeka” Drenjanin dobili su odlikovanja od Draže Mihailovića za učinjen pokolj u tom selu.

Komunisti su ovom događaju dali naziv i ”Vartolomejska noć nadomak Beograda”.

Iako je po popisu Ministarstva pravde Republike Srbije za sada utvrđeno 59.554 ljudi koje su Titovi partizani streljali na terirotriji avonojevske Srbije u masovnim egzekucijama od 12. septembra 1944. godine do kraja rata, danas se više zna o zločinu u selu Vranić.

Šta je zapravo istina?

Kao i kad se govori o Srebrenici, za koju se koristi isti princip, i o drugim sličnim događajima, važno je sve staviti u kontekst i razumeti šta se sve dešavalo i šta je dovelo do stradanja ljudi.

Zločin u selu Vranić je zapravo osveta za ubijenih dvanaest četničkih ranjenika, koje su meštani tog sela, dan pre četničkog zločina, u svojim kućama poklali. Broj stradalih meštana sela Vranić je daleko manji i iznosi 38, a među ubijenima nije bilo nikakve dece ili žena, već su to bili odrasli muškarci iz kuća u kojima su pobijeni četnički ranjenici.

Vranić je još pre Drugog svetskog rata bio poznat kao ”komunističko” selo. U Vraniću su i učitelj i sveštenik bili komunisti još pre Drugog svetskog rata. Zamislite to sveštenik SPC, a komunista! E to je vam bio Vranić.

Sredinom decembra 1943. godine, Avalski korpus JVuO imao je okršaj sa Titovim partizanima, koji su iz Bosne, a preko Srema pokušavali da se probiju u Šumadiju i Pomoravlje, u kojima, osim zločinačkog Kosmajskog partizanskog odreda, nije bilo Titovih Partizana. U tom okršaju ranjeno je 12 četnika iz Posavskog odreda i donesena je odluka da se ranjenici povuku. 

U povlačenju četnici Posavskog odreda namerno biraju da prenoće u selu Vranić, kako bi se opteretili simpatizeri Partizana snabdevanjem i negom jedinice (isto su činili i Partizani koji bi odsedali u četničkim selima opterećujući četničke simpatizere). Uz to, i supruga komandanta odreda Spasoja Drenjanina ”Zeke” je bila rodom iz tog sela i on je dobro poznavao meštane.

Za zbrinjavanje 12 četničkih ranjenika određeno je 12 domaćinstava u Vraniću i oni smeštaju ranjene na tavane svojih kuća, dok ostatak jedinice nastavlja borbu. Međutim, čim je svanulo jutro, stigao je glas o strašnom zločinu. Svih 12 ranjenika u 12 kuća je poklano, krvavi tragovi su se videli u svim kućama i bilo je jasno da se dogodio zločin.

Kad su shvatili šta se dogodilo, komandant odreda Spasoje Drenjanin ”Zeka”, na svoju ruku, naređuje da se kao odmazda za ta ubistva ranjenika pobiju svi muškarci iz tih 12 kuća. Time je učinjen ratni zločin po važećem zakonodavstvu Kraljevine Jugoslavije jer nije bilo suđenja prekog vojnog pravosuđa, već je Drenjanin sam naredio odmazdu i ona je izvršena.

Kao i svaka ozbiljna vojska, i JVuO u gerilskim uslovima je sprovela istragu i pred Drenjaninom i njegovom jedinicom stajala je optužnica za ratni zločin u selu Vranić. Međutim, kako je rat trajao i sukobi se intzivirali, a takođe iz razloga što je Drenjanin uživao podršku u svojoj jedinici, sa suđenjem Drenjaninu se odugovlačilo, da bi se na kraju ostavilo da se ono izvede na kraju rata.

Spasoje Drenjanin ”Zeka” je ubijen od Titove OZN-e u selu Barič 1945. godine kada je OZN-a, čistivši teren oko Beograda od četnika u već uveliko ”oslobođenom” Beogradu, opkolila kuću u kojoj se nalazio Drenjnin sa još četvoricom četnika i tom prilikom komunisti su ubili i jednu ženu sa dvoje male dece.

Da bi se razumeo zločin u Vraniću, važno je napomenuti i ulogu prave terorističke organizacije zvane ”Kosmajski partizanski odred” kome su pripadali pojedini meštani Vranića i koje su pomagali. To je prava zločinačka koljačka organizacija koja je jedina od Titovih jedinica neko vreme opstala u Nedićevoj Srbiji nakon bekstva Tita i partizana preko Drine u slomu tzv. Užičke sovjetske republike. Pripadnici Kosmajskog partizanskog odreda su se danju skrivali po zemunicama ili išli u civilnim odelima, a noću klali srpske domaćine, monarhiste i pristalice Ravnogorskog pokreta. U tim zločinima nad civilima, naročito se isticala ”narodni heroj” Božidarka Damnjanović-Marković ”Kika”, zamenik političkog komesara, koja se kasnije udala za komunističkog prvaka Dražu Markovića, strica supruge Slobodana Miloševića, Mirjane Marković.

Koliko je meštana Vranića ubijeno 20/21. decembra 1943. godine?

Kao što smo videli komunisti govore da je to čak 72 meštana. Po izveštaju Nedićeve žandarmerije, koja je izašla na teren nakon zločina, javljeno je da je ubijeno 40 ljudi. Isti broj prijavio je i komandant avalske i beogradske grupe korpusa JVuO major Aleksandar ”Saša” Mihailović. 

Međutim, pre nekoliko godina, istrživač iz Beograda Miša Matić, nakon uvida u crkvene knjige umrlih (to su bile jedine zvanične matične knjige u to vreme) u selu Vranić i okolnim selima, zaključio je da je ubijeno ukupno 38 osoba i svi ubijeni su odrasli muškarci. Iako komunisti stalno govore o zaklanim ženama, deci i bebama u kolevci u Vraniću, o tome u knjigama umrlih sela Vranić nema dokaza. 

Kako su komunisti došli do broja od 72 ubijenih meštana Vranića? Tako što su na taj broj od 38 ubijenih odraslih muškaraca, dodavali broj svih meštana Vranića koji su umrli nakon toga, neki poginuli, a neki i stradali u ratu u raznim formacijama i drugim okolnostima. Nesumnjivo da je bilo više ubijenih u tom selu ali, recimo, za jednu devojku za koju se govori da su je četnici zaklali u Vraniću, njeno ime ne postoji u knjigama umrlih jer je otkriveno da se udala u susednom selu.

Ovo je još jedna sličnost sa Bošnjacima i Srebrenicom u kojoj su dokazano dodavana mnoga imena ljudi koji nikakve veze sa tim događajem nisu imali ili su umrli od starosti ili na nekim drugim mestima.

Kolevka sa bebom Katarinom Ilić, koja je stradala od zalutalog metka u Vraniću i koja se pokazivala i na suđenju Draži Mihailoviću 1946. godine je samo slučaj u kome je beba od, po svemu sudeći, zalutalog metka u sred rata stradala i taj slučaj najverovatnije nema veze sa nikoljdanskim zločinom Spasoja Drenjanina ”Zeke” i njegove jedinice u tom mestu na taj dan. 

Istine radi, treba reći i da komandant Avalskog korpusa JVuO Svetislav Trifković i komandant bataljona Spasoje ”Zeka” Drenjanin, nikada nisu odlikovani od strane Draže Mihailovića.

Važno je takođe napomenuti šta su četničke ”crne trojke” koje toliko pominju komunisti već decenijama?

Četničke crne trojke su jedinice za izvršenje smrtnih kazni po presudama zvaničnih ratnih (prekih) sudova Jugoslovenske vojske. Oni nikada nisu jurili civile, već isključivo ubice, pljačkaše, odmetnike, nemačke špijune, komuniste itd. Crne četničke trojke nikada nisu napale ili ubijale nedužne civile, izvršavali su smrtne presude samo nad ljudima koji su pravosnažno osuđeni.

Zločin u selu Vranić, na Nikoljdan 1943. godine, jeste nesumnjivo zločin. Pobijeno je, po popisu iz matičnih knjiga umrlih, 38 odraslih muškaraca iz osvete zbog prethodnog ubistva četničkih ranjenika bez sudske presude. Vranić je bio komunističko mesto i očigledno je da su meštani zbog toga trpeli odmazde i osvete. Zločin u Vraniću je priznavao i Draža Mihailović i svi koji se objektivno bave Drugim svetskim ratom to prihvataju. Međutim, važno je razlučiti istinu od komunističkog mita i propagande i shvatiti šta se u Vraniću dogodilo, koliko je ljudi ubijeno i zašto.

Zapratite nas i na socijalnim mrežama:

Fejsbuk

Instagram

Tviter

One Reply to “Istina o odmazdi četnika u selu Vranić 1943. godine”

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *