Манастир Матејче

Једна од највећих српских светиња је манастир Матејче (или Матејић или Матејич) који се налази у близини Куманова, на обронцима Скопске Црне Горе. 

На жалост, ми данашњи Срби смо заборавили да је овде реч о јужној Србији и деловима природне Србије у којима Срби живе од памтивека. Да не помињем да је на том простору од Срба створен народ који је узео име грчке географске области Македоније и коме је Србин Блаже Конески (Благоје Љамевић) створио језик 1945. године.

И тако овај Немањићки манастир није више на територији Србије. Од 1967. године он, заједно са свим српским манастирима на простору Старе Србије није у саставу Српске Православне Цркве, већ су га Титови комунисти предали канонски непризнатој и расколничкој МПЦ.

Историја овог манастира је веома интересантна. Подигнут је још у 11. веку, а занимљиво је да су у манастирској цркви, посвећеној Рождеству Пресвете Богородице, очувани поједини натписи на грчком језику још из времена ромејског цара Исака Комнена (1057-1059).

У историјским изворима, прво помињање овог манастира имамо у једној хрисовуљи српског краља Милутина (1282-1321) из 1300. године, који је и његов ктитор. 

Средином 14. века, цар Душан Силни (1331-1355) почиње темељну обнову манастира. Још у његово време, овај манастир постаје центар духовности у српској средњовековној држави. По изворима видимо да су цар Душан и царица Јелена често боравили у њему често боравили у њему и да су се одржавали разни српски сабори и зборови.

Душанов син, српски цар Урош (1355-1371) и супруга Ана су завршили темељну обнову манастира око 1357. године, после чега је он постао задужбина цара Уроша. Тада је манастир добио свој данашњи облик.

Након доласка Турака, манастир Матејче је рушен и паљен неколико пута. Са манастирске цркве је у 18. веку скинут оловни кров који је искоришћен за покривање новоизграђене Ески џамије у Куманову, чиме је убрзан процес његовог пропадања. И тако је ова задужбина краља Милутина пуна два века била без крова и трпела велика оштећења. 

Након ослобођења 1918. године, манастирска црква је обновљена 1934. под покровитељством краља Александра Карађорђевића.

Од отимања манастира 1967. године од стране Титових македомана, у њему нема монаха, а манастир је остављен зубу времена.

Током албанске побуне 2001. године, овај манастир је био база команде македонског огранка терористичке ОВК, која је у манастирској Цркви образовала свој главни штаб. Сам манастир је озбиљно страдао у тим сукобима и претрпео тешка оштећења.

Као и сви најпознатији српски манастири на подручју Северне Македоније, и манастир Матејче је данас закључан, а притом је и руиниран и тешко оштећен. О њему нико не брине и застрашујуће је то што држава Србија ништа не чини по том питању. Манастир се једино може обићи уколико нађете особу која има кључ и може да вас пусти у светињу.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *