Jedna od prelomnih godina za srpski narod bila je 1683.

Godina 1683. je jedna od prelomnih ne samo u istoriji Evrope, već i u istoriji srpskog naroda!

Zašto je godina 1683. toliko važna? Tada je turski sultan Mehmed IV (1648-1687) objavio rat Austrijskom carstvu, na čijem čelu se nalazila dinastija Habzburga. 

Glavnokomandujući turskih snaga, Veliki vezir Kara Mustafa krenuo je iz Carigrada sa ogromnom vojskom 1683. godine pravo na Beč i bez veće muke stigao je pred zidine grada i počeo da ga opseda. Opsada je trajala puna tri meseca i Turci su bili na ivici osvajanja grada. 

Zašto je Beč bio toliko važan Turcima? Zato što su Turci znali da im se osvajanjem jednog od najvećih zapadno-evropskih gradova, otvaraju vrata čitave zapadne Evrope i širenja Islama.

Prelomnu bitku 12. septembra 1683. godine Turci gube, a Beč i Evropu spašava poljski kralj Jan III Sobjeski. On sa svojom vojskom dolazi u pomoć Habzburzima i u ključnim momentima bitke za Beč odnosi prevagu, u čemu mu je pomogao i francuski vojvoda Karlo Lotarinški. 

Porazom moćne turske vojske pod Bečom je zauvek srušena moć Osmanskog carstva. Nikada više, nakon ovog poraza, Turska nije imala snage da krene u takve osvajačke pohode i od tada počinje da slabi nekada najmoćnija država u Evropi i svetu.

Turska vojska se iz Beča povlačila u haosu, a Srbi se masovno priključuju austrijskoj vojsci i Austrijancima u gonjenju Turaka iz srpskih zemalja. Srpski uskoci, na čelu sa Stojanom Jankovićem, zajedno sa Austrijancima uzimaju Dalmaciju, Slavoniju i čitavu Krajinu i prodiru u Bosnu i Hercegovinu. Takođe, Austrijanci opsedaju Beograd, osvajaju ga i teraju Turke dalje na jug moravsko-vardarskim koridorom. 

Sva Srbadija staje na stranu asutrijske vojske i zajednički pobeđuju Turke kod Batočine u Šumadiji 1689. godine. Austrijska vojska izbija na Kosovo i čak uzima carsku prestonicu Skoplje, najveći tadašnji grad između Beograda i Soluna. Patrijarh Arsenije III Crnojević (Čarnojević) poziva srpski narod na ustanak i oslobođenje.

Oslobođeno Kosovo, carsko Skoplje i Prizren dali su nadu Srbima da je došao trenutak konačnog nacionalnog oslobođenja i osvete Kosova. 

Međutim, tada dolazi do ključnog zaokreta, francuski kralj Luj XIV, napada Austriju na Rajni i austrijska vojska biva prisiljena da se povuče sa Balkana, turska vojska se vraća i uz strašne zulume nad Srbima pokušava da povrati izgubljeno.

Usled neviđenih pogroma i zuluma Srbi bivaju prinuđeni da se u izbegličkim kolonama sele iz Srbije i odlaze preko Save i Dunava svojim sunarodnicima i svetinjama na Svetoj Fruškoj Gori čak do Sentandreje i severno od Budima. Posledice ovog rata dovode do dve velike seobe Srba iz 1690. godine i 1739. godine, dolaska Albanaca u Metohiju i Kosovo, najvećeg talasa nasilne islamizacije Srba i ovim ratom nastaje situacija koju je tek Karađorđe svojim ustankom uspeo da promeni.

Zapratite nas i na socijalnim mrežama:

Fejsbuk

Instagram

Tviter

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *