Једна од преломних година за српски народ била је 1683.

Година 1683. је једна од преломних не само у историји Европе, већ и у историји српског народа!

Зашто је година 1683. толико важна? Тада је турски султан Мехмед IV (1648-1687) објавио рат Аустријском царству, на чијем челу се налазила династија Хабзбурга. 

Главнокомандујући турских снага, Велики везир Кара Мустафа кренуо је из Цариграда са огромном војском 1683. године право на Беч и без веће муке стигао је пред зидине града и почео да га опседа. Опсада је трајала пуна три месеца и Турци су били на ивици освајања града. 

Зашто је Беч био толико важан Турцима? Зато што су Турци знали да им се освајањем једног од највећих западно-европских градова, отварају врата читаве западне Европе и ширења Ислама.

Преломну битку 12. септембра 1683. године Турци губе, а Беч и Европу спашава пољски краљ Јан III Собјески. Он са својом војском долази у помоћ Хабзбурзима и у кључним моментима битке за Беч односи превагу, у чему му је помогао и француски војвода Карло Лотариншки. 

Поразом моћне турске војске под Бечом је заувек срушена моћ Османског царства. Никада више, након овог пораза, Турска није имала снаге да крене у такве освајачке походе и од тада почиње да слаби некада најмоћнија држава у Европи и свету.

Турска војска се из Беча повлачила у хаосу, а Срби се масовно прикључују аустријској војсци и Аустријанцима у гоњењу Турака из српских земаља. Српски ускоци, на челу са Стојаном Јанковићем, заједно са Аустријанцима узимају Далмацију, Славонију и читаву Крајину и продиру у Босну и Херцеговину. Такође, Аустријанци опседају Београд, освајају га и терају Турке даље на југ моравско-вардарским коридором. 

Сва Србадија стаје на страну асутријске војске и заједнички побеђују Турке код Баточине у Шумадији 1689. године. Аустријска војска избија на Косово и чак узима царску престоницу Скопље, највећи тадашњи град између Београда и Солуна. Патријарх Арсеније III Црнојевић (Чарнојевић) позива српски народ на устанак и ослобођење.

Ослобођено Косово, царско Скопље и Призрен дали су наду Србима да је дошао тренутак коначног националног ослобођења и освете Косова. 

Међутим, тада долази до кључног заокрета, француски краљ Луј XIV, напада Аустрију на Рајни и аустријска војска бива присиљена да се повуче са Балкана, турска војска се враћа и уз страшне зулуме над Србима покушава да поврати изгубљено.

Услед невиђених погрома и зулума Срби бивају принуђени да се у избегличким колонама селе из Србије и одлазе преко Саве и Дунава својим сународницима и светињама на Светој Фрушкој Гори чак до Сентандреје и северно од Будима. Последице овог рата доводе до две велике сеобе Срба из 1690. године и 1739. године, доласка Албанаца у Метохију и Косово, највећег таласа насилне исламизације Срба и овим ратом настаје ситуација коју је тек Карађорђе својим устанком успео да промени.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *