Убиство породице Зец

Нигде у медијима нећете пронаћи злочине и претње којима су били изложени Срби у великим градовима Републике Хрватске крајем 80-тих и почетком 90-тих. Срби из Загреба, Сплита, Задра, Шибеника, Ријеке, Осијека су проживљавали прави пакао од претњи, насиља, потписивања изјава лојалности Туђмановом режиму, отпуштања са посла, неисплаћивања пензија, подметања експлозива у куће, локале… Они су као и 45 година пре тога, сматрани за уљезе и непријатеље по аутоматизму које је требало одстранити. Зато се ми сећамо и Срба из највећих градова Републике Хрватске који су непосредно пред и на самом почетку рата убијани, пребијани и протеривани. Можда и најдрастичнији и најпознатији случај је убиство српске породице Зец које се догодило 07. децембра 1991. године, у Пољаничкој улици у Загребу.

Убиство српске породице Зец извршили су припадници специјалне јединице МУП-а Републике Хрватске, такозвани ”мерчеповци”, предвођени Синишом Римцем. Ти хрватски ”припадници МУП-а” и у овом случају (као и у случају Борова села 2. маја 1991. године) су заправо били обични криминалци, којима је Туђман поделио полицијске значке како би изазвали сукобе и рат.

Претње имућној породици Зец (отац Михајло се успешно бавио прерадом меса) су од стране хрватских ултрадесничара почеле још пре распада СФРЈ. Сметало им је само то што су Срби и Православци, иако је супруга Марија пореклом Хрватица, али је сматрана за Српкињу пошто се удала за омраженог Православца.

Убијени су отац Михајло, мајка Марија и старија ћерка Александра. Злочин су преживела деца Душан и Гордана, која су се те ноћи сакрила у породичној кући, у загребачкој Пољаничкој улици. 

Убице никада нису одговарале, упркос томе што су признале злочин неколико дана касније пред истражним судијом. Међутим, признање је проглашено неважећим, јер је узето без присуства адвоката.

На фотографији се налази породица Зец, отац Михајло и мајка Марија и најстарија ћерка једанаестогодишња Александра, који су убијени 7. децембра 1991. године, као и млађи син Душан и ћерка Гордана који су преживели злочин и данас имају своје породице и живе у Бања Луци.

Запратите нас и на социјалним мрежама

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *