Кнез Михаило Обреновић

Кнез Михаило Обреновић III (само код династије Обреновић код наше три нововековне династије у римски редни број владара рачуна се свако ко је ступио на трон без обзира на чињеницу понављања имена) учинио је велике ствари за своју кнежевину и свој народ. Током своје две владавине (1839-1842 и 1860-1868) устројио је по најсавременијим моделима оног времена народну војску и установио је процес њене обуке започевши државне кампање озбиљног наоружавања. 

Управо војска коју је кнез Михаило Обреновић устројио била кључна сила у два српско-турска рата за независност 1876-1878 у којима нам дипломатски путем није било дозвољено да ослободимо и ујединимо цео српски народ под турском влашћу од Вардара до Босанске Крајине.

Као изузетан дипломата, кнез Михаило је добио кључеве утврђених градова у Србији у којима су још увек били турски гарнизони и то без рата. Пошто се колевка српског романтичарског национализма (не и шовинизма) налазила у Срему, Банату, Бачкој и Барањи, многи наши родољуби – Срби Пречани су му замерили што није борбом истерао Турке из преосталог малог броја касарни по утврђеним градовима Кнежевине Србије. С обзиром да му се отац показао као велики јунак у бојевима са Турцима, попут оног на Љубићу код Чачка, очекивало се да ће српски кнез повести своју војску обучену и опремљену по најбољим европским мерилима у коначни бој са Турцима. Но, наш велики кнез је учинио то дипломатски уз сјајно балансирање српске позиције у односу на велике силе. 

Кнез Михаило је после Карађорђа први позиционирао Кнежевину Србију као ”Пијемонт српства”. Другим речима, од кнеза Михаила су почели да се кују планови о свесрпском уједињењу и не само српском, већ и југословенском. Наиме, у визијама главних стратега спољне политике попут Филипа Христића и Илије Гарашанина на српско уједињење наслањало се и југословенско, које је на инсистирање кнеза Михаила подразумевало и православне Бугаре тада поробљене у Османском царству. 

Кнез Михаило је нарочито инсистирао на зближавање са другом српском нововековном државном – Кнежевином Црном Гором, са којом је потписао низ споразума окумивши се са књазом Николом Петровићем-Његошом. Кнез Михаило је оформио Министарски савет као прву владу после Карађорђевог правитељствујушчег совјета, у којој је кључну улогу водио Илија Гарашанин, иначе политички противник његовог оца кнеза Милоша. Илија Гарашанин је једна од најзначајнијих личности српске нововековне историје, врхунски интелектуалац и политичар коме се стално треба враћати посебно у ова мутна времена када нам отимају Косово и Метохију. 

Кнез Михаило је увео конзистентну израду металног новца – српског динара, први пут после средњег века. Он је штампао прву поштанску марку и у потпуности средио поштански систем у Србији као један од најбољих у Европи тог времена. Пакети наручивани преко каталога из Аустроугарске су без проблема стизали до купаца у Књажевцу или Краљеву, на пример. Кнез Михаило је основао и изградио Народно позориште (и око њега Позоришни трг како се правилно зове ”Трг републике”), Ботаничку башту, основао је варошку болницу, војни санитет и вишеструко је помагао и Велику школу у Београду, како се тада звао Београдски универзитет.

Кнез Михаило није много марио за демократију чија тежња је претходила његовој другој владавини у времену Уставобранитеља (1842-1858) и која се након његове смрти 29. маја 1868. незадрживо развијала, посебно након доношења Намесничког устава 1869. Уопште борба између апсолутистичких и демократских тенденција карактерисала је све наше монархе током владавине династије Обреновић.

Међутим, кнез Михаило важи за владара из европске ере просвећеног апсолутизма, некога ко може да се пореди са царицом Катарином II Романовом или царем Николајем I Романовим, или царем Јозефом II Хабзбургом или краљем Карлом III Бурбоноским.

И немојте никада да кажете да се у Београду налазите са неким ”код коња” јер тиме вређате нашег часног кнеза који поносно јаше тог коња на Позоришном тргу који је он установио. Јашући тог коња, наш часни кнез руком показује ка југу где и дан данас наше земље Старе Србије – Косово, Метохија и Јужна Србија (данашња ”Северна Македонија”) чекају ослобођење и уједињење са матицом.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *