Црква Светог Ахилија у Ариљу

Црква Светог Ахилија задужбина је српског краља Драгутина са краја 13. века. Налази се у сред једне праве и предивне српске вароши Ариљу, на реци Велики Рзав која важи за најчистију реку у Србији. У питању је једна од најважнијих немањићких задужбина, а опет провејава осећај као да о њој многи Срби не знају довољно.

Кад уђете у Ариље, из сваког ћошка се види монументална Црква Светог Ахилија, по којој је и читава варош и добила име и која је смештена на узвишењу у сред данашњег Ариља.

У овој цркви од белог камена и мермера истичу се и портрети самог ктитора краља Драгутина, затим његове супруге Каталине и њихових синова Урошица и Владислава. Ту се налази портрет његовог млађег брата, краља Милутина (1282-1321), као и чувена фреска ”Плавог анђела” која је по лепоти у рангу милешевског ”Белог анђела”. 

Манастир са Црквом Светог Ахилија је постојао и пре Драгутиновог доба. Претпоставља се да је манастир имао велики значај још од доба устанка самозваног цара Самуила, који је изузетно поштовао култ Светог Ахилија и подигао велики манастир посвећен овом свецу и у својој престоници Преспи. 

У овој ариљској Цркви је од добијања самосталности СПЦ, 1219. године, Свети Сава поставио седиште моравичких епископа и потоњих митрополита. Манастир је био архијерејско седиште и током 15. века, а крајем 17. века се помиње као запустео јер је моравички митрополит бежећи од турског зулума, заједно са мноштвом народа и патријархом Арсенијем III Црнојевићем 1690. године у Великој сеоби Срба, прешао Саву и Дунав у тадашњу Аустрију. 

Крајем 19. века у Цркви се налазио празан гроб светог Ахилија, а српски родослови наводе да је у њој био сахрањен и Драгутинов син Урошиц, из чијих моштију је текло миро и над чијим гробом су се дешавала исцелења. 

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *