Црква првих српских краљева

Ево овако данас изгледа гробна Црква првих српских краљева Михаила Војислављевића (око 1050-1081) и његовог сина Бодина (1081-1101), као и њихових потомака, Владимира и Градихне.

У питању су остаци остатака српског манастира Светих Сергија и Вакха на Бојани који се налази у непосредној близини старе српске престонице Скадра. Данас се на том месту налази новоизграђено римокатоличко гробље.

Не можемо да се отмемо утиску да оваква судбина вероватно чека и све српске светиње у Метохији и на Косову оног тренутка када наша ”визионарска” власт закључи ”историјски споразум” са Албанцима и препусти Албанцима најсветије парче наше земље зарад европских интеграција или тако некакве глупости.

Иако о подизању овог манастира постоје стара предања и цару Јустинијану (527-565) као ктитору, ипак највероватније је настао у XI веку и то у време док је Хришћанска Црква још увек била једна и неподељена. Највероватније је у то прво време био под римском јурсдикцијом и да су у њему обитавали припадници западног монашког реда Бенедиктинца.

Заједно са остацима некадашње Зете Војислављевића, Црква првих српских краљева улази у састав српске државе Стефана Немање (1166-1196) и заузима важну улогу, заједно са градом Скадром који постаје престоница ”младих краљева” (престолонаследника) Немањића.

Није познато када је и како страдала манастирска црква, али се зна да ју је између 1288. и 1290. године обновила српска краљица Јелена Анжујска, са синовима краљем Драгутином (1276-1282) и Милутином (1282-1321), о чему сведочи уклесани натпис на западном порталу цркве. Нову, темељну обнову, извео је поново 1318. године краљ Милутин.

После смрти српског цара Душана Силног (1331-1355), област око Скадра се нашла под контролом властелина Жарка, да би почетком седме деценије XIV века постала део области Балшића.

Кратак период османске власти 1392-1395 прекинуо је Ђурађ II Балшић (1385-1403) који је успео да поврати Скадар, заједно са овим манастиром и градом Дривастом. Он је склопио споразум са Млечанима и предао им ове градове на чување у замену за годишњу ренту од 1000 дуката и војну помоћ, у случају напада Османлија.

Његов син, Балша III (1403-1421) водио је око ових градова два рата против Млечана (Први и Други скадарски рат), а борбе је окончао тек његов ујак деспот Стефан Лазаревић (1389-1427) миром склопљеним у овом манастиру 12. августа 1423. године. Током ових сукоба, манастир Светих Сергија и Вакха је имао значајну стратешку улогу за Млечане у снабдевању Скадра и околних места.

Прва османска опсада Скадра одиграла се 1474. године и тада је овај манастир, коришћен као главна база за млетачке контра-ударе. Нова опсада из 1478. године, коју је предводио лично султан Мехмед II Фатих ”Освајач” (1451-1481) окончала се миром 24. јануара 1479. године, којим су Скадар и градови око њега, укључујући и манастир Светих Сергија и Вакха, предати Турцима Османлијама.

После пада Скадра и претварања градске саборне цркве у џамију, седиште скадарског епископа постао је манастир Светих Сергија и Вакха али су га крајем XVI века опустошиле и разрушиле Османлије. Од тада је то једна рушевина коју модерни Албанци покушавају да затру и избришу сваки помен о боравку Срба на простору Скадра и Бојане.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *