Манастир Крка посвећен је Крсној Слави цара Стефана Душана Силног (1331-1355) — Светом Архангелу Михаилу.
Ктитор манастира је Јелена Немањић Шубић, сестра цара Душана која је била удата за угарско-хрватског великаша Младена III Шубића. Брак је уговорен како би Душан осигурао безбедност своје државе од млетачких, а нарочито угарских напада краља Лајоша I Великог (1342-1382) са западне стране, а и како би успоставио и учврстио своју власт у Далмацији.
Чим је стигла, Јелена је по угледу на братовљеву задужбину код Призрена, подигла у срцу Далмације овај манастир у самом кањону реке Крке, између Книна и Шибеника, на неких четири километара источно од Кистања.
Манастир Крка, уз већ основане манастире по Далмацији попут Крупе, и касније Драговића, је доказ да је далматинско залеђе још у немањићко време увелико било православно и насељено српским живљем.
Након смрти мужа, кнеза Младена Шубића 1348. године, Јелена Немањић је уз подршку брата преузела власт у области Шубића, и у име сина Младена IV, владала далматинским градовима Скрадин и Клис, уз силне перипетије и непрастане борбе за превласт са Угарима, Млецима и својим рођацима Котроманићима.
Пошто је у борби против Млетака и Угара морала да брани своју област, Јелена од брата добија и војну помоћ у виду мањих одреда које су предводили Душанов командант личне гарде витез Палман Брахт и челник Ђураш Илијић.
На жалост у то време Душан изненада умире, а рат на два фронта са Млецима и Угарима, уз страховит напад угарске војске је био огроман залогај за војску скупљену око Јелене Немањић, Палмана Брахта и челника Ђураша Илијића.
У страховитом нападу и после дуге и јуначке борбе, Палман је био принуђен да преда Угарима град Клис, док је Ђураш Илијић, како би предупредио Угаре, као поклон цара Душана, предао Скрадин Млецима у циљу придобијања млетачке помоћи у морнарици на Јадранском, Јонском и Егејском мору и нади да ће се Угари и Млеци у међусобној борби исцрпети и да ће се српска држава након тога вратити на то подручје.
Палман Брахт и Јелена се враћају заједно у Призрен, али на жалост тамо су могли само да затекну гроб цара Душана у Светим Архангелима и његовог сина, а Јелениног братанца, цара Уроша Нејаког (1355-1371) на српском престолу.
Ипак, задужбина Јелене Немањић Шубић, манастир Крка, одиграће огромну улогу у историји српског народа и Српске православне цркве, јер је он од тада па све до данас (уз све историјске недаће и освајања Млетака, Угара, Турака, Аустријанаца, Немаца, Италијана, хрватских усташа, комуниста) био и остао центар Православља у Далмацији и огњиште око ког се увек окупљао српски народ не само Далмације, Лике, Херцеговине и Босне, већ и са свих страна.
Запратите нас и на социјалним мрежама: