Ана Немањић

Ана Немањић или Света мати Анастасија је мајка Светог Саве, као и мајка првовенчаног српског краља који је крунисан у СПЦ Стефана ”Првовенчаног”. Ова предивна и племенита мајка је била и српска велика жупаница тј. супруга Стефана Немање или Светог Симеона Мироточивог.

О Ани Немањић се мало зна. Теорије о њеном пореклу су прилично контрадикторне, почевши од оних да је била српкиња из владарске фамилије Босне, па Францускиња, Ромејка тј. ћерка цара Романа Лакапина, па чак и да има угарске или руске крви. Није познато ни под којим околностима и када се упознала и удала за Стефана Немању. Према неким летописима до брака је дошло 1142/1143. године.

Њени синови Свети Сава и Стефан ”Првовенчани” који су написали опсежне биографије свога оца Стефана Немање, о мајци Ани дају врло штуре податке. Они су забележили оно што је у то доба било најважније за жене, а то је да је Ана била “добра супруга, нежна мати, побожна и милосрдна госпођа.”

У житију Светог Саве, монах Теодосије пише о женидби Стефана Немање: “Тај споменути муж, благочестив, богобојажљив, ништељубив, храброшћу и војном вештином сјајан као нико други, свима добрима на земљи у срећи веома изобилан, а уз то врлином, безболношћу и правдом, милошћу и кротошћу украшен, узе по закону, себи жену по имену Ану.”

Други биограф Светог Саве, Доментијан о женидби Стефана Немање каже да је Немања дошавши до младићког доба ступио у законити брак и да му је дат део отаџбине и то источна страна исте. И сам Свети Сава у житију свога оца Стефана Немање наводи да осим : “жене своје (Ане) Богом данога првога венца….не би учесник другог брака.“

Ана је Немањи родила барем петоро деце, укључујући и краља Стефана ”Првовенчаног” и Светог Саву. Данас се пуздано зна да су Стефан Немања и Ана имали три сина—Вукана, Стефана и Растка, а према Теодосију, имали су и ћерке али не зна се колико њих. Забележене су Јефимија која се удала за владара Солуна, Елена удата за бугарског краља Ивана Асена и ћерка непознатог имена која је била мајка бугарског цара Константина I.

Замонашила се заједно са мужем 1196. године. Последње године провела је у манастиру Свете Богородице у Топлици код Куршумлије.

Упокојила се 1199. или 1200. године, 22. јуна. Сахрањена је у Студеници и њене свете мошти и дан данас почивају у том древном манастиру.

Аутор слике Милица Ајдуковић

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *