Међу бројним српским династијама највећи допринос српској држави и народу дала је династија Немањића, која је столовала више од два века. У осам нараштаја Немањића, колико их је било по мушкој линији, од којих нам је поименце познато више од шездесет, као светитеље славимо деветнаест Немањића, а и више од овог броја имајући у виду и женске потомке. Фреска лоза Немањића се налази у манастирској цркви Христа Сведржитеља у Високим Дечанима у Метохији. Насликана је на источном зиду нартекса, десно од врата.
Фреска лоза Немањића је настала највероватније 1346/1347. године, али је историчар уметности и академик Светозар Радојчић анализом детаља попут одеће, крста, плаве позадине и правописа закључио да је била рестауирана, и то највероватније у 15. веку.
Испод Христа Сведржитеља и ангела на фресци видимо стојеће фигуре с лева на десно:
Уроша Нејаког, Душана Силног и Стефана Дечанског.
Испод њих стоје: краљеви Драгутин, Милутин и Урош I.
У доњем реду стоје: Свети Сава, Стефан Немања и краљ Стефан Првовенчани.
Између ових стојећих фигура видимо још тринаест малих попрсја, распоређених у лози око њих.
Деца краља Стефана Дечанског: Душиц, Симеон Синиша, Теодора и Јелена.
Деца краља Драгутина: Урошиц, Владислав II, Јелисавета.
Затим су ту и попрсја краља Радослава, ћерке краља Уроша I Брнче и краља Владислава I, а такође и сина Вукана Немањића Стефана, Вукана Немањића и сина Стефана Првовенчаног архиепископа СПЦ Саве II.
Запратите нас и на социјалним мрежама: