Zatvorski dani Gavrila Principa

Kada su se 2. decembra 1914. godine na sarajevskoj železničkoj stanici našli u specijalnom vagonu voza sa navučenim zavesama na prozorima i vezani lancima za sedišta, Gavrilo Princip, Trifko Grabež i Nedeljko Čabrinović nisu imali iluzija da su krenuli na put u jednom pravcu. 

Trojicu glavnih atentatora na Franca Ferdinanda čekale su ledene ćelije vojnog zatvora u Terezinu u Češkoj gde će ostaviti kosti: Grabež i Čabrinović će umreti 1916. dok će ih Princip nadživeti dve godine.

O Principovom boravku u zatvoru postoje samo posredna svedočenja, ali sva ona navode na zaključak da je mladić robijaške dane provodio u patnji, mučen teškom bolešću i surovim zatvorskim uslovima.

Preko njegovog i svedočanstva lekara koji su ga lečili moguće je rekonstruisati pakao koji je u Terezinu preživljavao Gavrilo Princip, dok 28. aprila 1918. nije zanavek sklopio oči.

Robijao je teško bolestan i okovan u mračnoj samici, hranu koja je ostalim zatvorenicima deljena svaki treći dan Princip je dobijao sa još dva zakašnjenja, mučen je, prebijan i ponižavan. Mučili su ga i tako što je stavljan u bure u čije daske su bili zakucani ekseri koji su se, dok su ga u njemu kotrljali, zabadali u njegovo telo već uveliko načeto tuberkulozom.

O srpskom narodu i porušenim idealima govoriće doktoru kad ga je posetio u bolnici u maju 1916, a o tom susretu ostaće zapis u Papenhajmovoj beležnici „…nema više nikakve nade u svoj život. Ne postoji ništa za njega u šta bi se mogao nadati. Život izgubljen…“

Zvanični podaci iz smrtovnice kažu da je umro 28. aprila 1918. godine, u 6.30 posle podne, u sobi 33 zatvorenog dela terezinske bolnice broj 13 od tuberkuloze kostiju. Sedam meseci pre nego što će se ostvariti njegova vizija o rođenju Jugoslavije, za koju je postradao.

Gavrilo Princip je sahranjen iste noći na mesnom katoličkom groblju. U već iskopan i neobeležen grob spustila su ga četiri austrougarska vojnika sa zavetom da ćute o tome gde se grob nalazi. Međutim, jedan od njih poreklom Čeh, načinio je skicu groba koja će mu poslužiti da ga posle rata nađe. František Lebl, kako se zvao, otišao je i po skici našao grob i na njega postavio češku zastavu. Gavrilovi posmrtni ostaci su ekshumirani 1920. godine, preneti u Sarajevo gde su privremeno sahranjeni dok nije izgrađena Kapela Vidovdanskih heroja gde i danas počivaju njegove i kosti ostalih mladobosanaca.

Izvor: Ranko Pivljanin, Blic

Zapratite nas i na socijalnim mrežama:

Fejsbuk

Instagram

Tviter

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *