Затворски дани Гаврила Принципа

Када су се 2. децембра 1914. године на сарајевској железничкој станици нашли у специјалном вагону воза са навученим завесама на прозорима и везани ланцима за седишта, Гаврило Принцип, Трифко Грабеж и Недељко Чабриновић нису имали илузија да су кренули на пут у једном правцу. 

Тројицу главних атентатора на Франца Фердинанда чекале су ледене ћелије војног затвора у Терезину у Чешкој где ће оставити кости: Грабеж и Чабриновић ће умрети 1916. док ће их Принцип надживети две године.

О Принциповом боравку у затвору постоје само посредна сведочења, али сва она наводе на закључак да је младић робијашке дане проводио у патњи, мучен тешком болешћу и суровим затворским условима.

Преко његовог и сведочанства лекара који су га лечили могуће је реконструисати пакао који је у Терезину преживљавао Гаврило Принцип, док 28. априла 1918. није занавек склопио очи.

Робијао је тешко болестан и окован у мрачној самици, храну која је осталим затвореницима дељена сваки трећи дан Принцип је добијао са још два закашњења, мучен је, пребијан и понижаван. Мучили су га и тако што је стављан у буре у чије даске су били закуцани ексери који су се, док су га у њему котрљали, забадали у његово тело већ увелико начето туберкулозом.

О српском народу и порушеним идеалима говориће доктору кад га је посетио у болници у мају 1916, а о том сусрету остаће запис у Папенхајмовој бележници „…нема више никакве наде у свој живот. Не постоји ништа за њега у шта би се могао надати. Живот изгубљен…“

Званични подаци из смртовнице кажу да је умро 28. априла 1918. године, у 6.30 после подне, у соби 33 затвореног дела терезинске болнице број 13 од туберкулозе костију. Седам месеци пре него што ће се остварити његова визија о рођењу Југославије, за коју је пострадао.

Гаврило Принцип је сахрањен исте ноћи на месном католичком гробљу. У већ ископан и необележен гроб спустила су га четири аустроугарска војника са заветом да ћуте о томе где се гроб налази. Међутим, један од њих пореклом Чех, начинио је скицу гроба која ће му послужити да га после рата нађе. Франтишек Лебл, како се звао, отишао је и по скици нашао гроб и на њега поставио чешку заставу. Гаврилови посмртни остаци су ексхумирани 1920. године, пренети у Сарајево где су привремено сахрањени док није изграђена Капела Видовданских хероја где и данас почивају његове и кости осталих младобосанаца.

Извор: Ранко Пивљанин, Блиц

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *