Злочиначка хрватска акција “Бљесак”

Првог маја 1995. године догодила се злочиначка хрватска акција ”Бљесак” којом је етнички очишћена вековна српска територија Западна Славонија.

Западна Славонија је територија у којој су још у 9. веку међу Србима мисионарили Свети Ћирило и Методије. Она је била једна од епархија СПЦ коју је основао још свети патријарх српски Макарије Соколовић у 16. веку. 

Срби су на том простору живели и за време Аустроугарске и били граничари Војне Крајине. Пакрац је вековно седиште наше православне епископије, чији су монументални храм, владичански двор и библиотека од непроцењиве културне вредности разорени тих кишних мајских дана 1995. године.

Почетком 20. века у Западној Славонији је живело око пола милиона Срба, од којих је њих 250.000 завршило у хрватској фабрици смрти Јасеновцу, током 1941-1945. 

Осталих 250.000 Срба који су након Другог светског рата преживели Јасеновац и остали на својим огњиштима су 1991. године, на почетку хрватске агресије били ”етнички очишћени“ из 286 западнославонских села, а последњих 65 српских села уништено је након што се десила злочиначка хрватска акција “Бљесак” 1. маја 1995. године. 

Падом Западне Славоније над највећим стратиштем Срба, Јасеновцем, поново се завиорила усташка шаховница. 

Статистика наше Цркве о Западној Славонији, као делу епархије славонске: 

—До 1. маја 1995. године на тој територији живело је 21.000 Срба, а до 1991. године око 150.000;

—1. маја 1995. године избегло је 8.000 Срба, остало у Пакрацу и околини 7.000, а страдало 6.000;

—450 српских бораца је погинуло, 2.850 жена и деце убијено у масакру, а 1.500 нестало;

—Од последица тортуре умро је свештеник Лазар Дејанац, а свештеник Саво Почуча задобио је шест тешких рана приликом помоћи око евакуације жена и деце; манастир Света Ана је порушен, а четири сестре монахиње су нестале.

Нека је вечна слава и покој нашим мученицима! 

Наша је дужност да никада не заборавимо српску Славонију, наш народ и светиње у Славонији и највећи подземни српски град у њој, логор смрти Јасеновац.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *