Српски великаш Сандаљ Хранић Косача

Из тврђаве у Благају својим поседима управљао је српски великаш Сандаљ Хранић Косача (1392-1435) из знамените породице Косача. Његова територија се у највећој мери простирала од Неретве до Дрине. Сандаљ је носио титулу ”велики војвода русага босанског”. 

Био је најстарији син Хране Вуковића, млађег брата чувеног војводе и учесника косовског боја Влатка Вуковића. Од стрица је наследио титулу војводе. 

У политичком животу Краљевине Босне био је присутан преко четири деценије. 

Сандаљ значајно шири територије после смрти Павла Раденовића 1415. и Хрвоја Вукчића 1416. године. Његова област се простирала од Омиша до Дрине и Лима на истоку. Номинално је био под круном краља Срба и Босне али је водио прилично самосталну политику (као и сва српска властела у то време). Ратовао је закључивао уговоре, имао вазале. 

Српски великаш Сандаљ Хранић Косача се чак укључивао и у борбу за угарски престо када је избио сукоб између Ладислава напуљског и Жигмунда луксембуршког око угарске круне. Подржавао је Ладислава, па је од њега, као награду,  добио његове градове Скрадин и Островицу 1407. године. 

Учествовао је и у свргавању краља Стефана Остоје Котроманића 1404. године, којом је приликом припојио комплетну територију некадашњих Санковића, чији су део тада држали главни српски великаши на простору данашње источне Босне Павловићи. И Сандаљ, као и његов наследник Стефан Вукчић Косача, су били у константном ривалству и сукобима са Павловићима. 

Током конавлског рата 1430. године између Павловића и Дубровника, ставио се на страну Дубровника. 

Неко време је подржавао краља Стефана Твртка II (сина српског краља Твртка I Котроманића) али је током развоја догађаја постао његов противник. 

Настојао је да збаци Тврткове наследнике и да доведе супарничку грану Котроманића (Остојиног сина Радивоја) на престо. Умро је изненада 15. марта 1435. године. Сахрањен је у православној цркви у Шћепан пољу, у данашњој Црној Гори.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *