Законик цара Душана

На празник Вазнесења Господњег 21. маја 1349. године у српској царској престоници Скопљу донет је најчувенији српски правни акт ”Душанов законик” или ”Закон благовернога цара Стефана”.

У питању је најзначајнији правни акт српске средњовековне државе уз Законоправило Светог Саве.

Душанов Законик је значајан и по томе што чак у 14. веку успоставља владавину права, што је и за данашњу Србију мисаона именица. Колико смо ми имали озбиљну државу показује и то да један српски цар, заповеда судијама да суде по закону, а не по утицају цара или било кога другог.

”172. О судијама:

Све судије да суде по законику, право, како пише у законику, а да не суде по страху од царства ми”.

Српска држава која је у време цара Душана била у највећој експанзији, захтевала је да се на новој огромној територији примењује јединствен правни систем, који је цар Душан успешно успоставио.

Законик се истиче и по томе што је цар Душан на сваки начин штитио Православље и Српску православну цркву, спречавајући римокатолички прозелитизам на територији српског царства али у исто време гарантујући Римокатолицима који се нађу у Србији слободу вероисповести.

У највећој мери, бавио се регулисањем односа између сталежа, мада има и делова кривичне и имовинске материје.

Законик се састоји од укупно 201 члана, а писан је на старосрпском језику и српској Ћирилици.

Нажалост, оригинал Душановог законика није сачуван и највероватније је страдао у турским похарама и освајањима. Претпоставља се да је његов текст био исписан на дугачком свитку са висећим златним царским печатом.

До сада је познато 25 преписа Душановог законика (део призренског преписа из 15. века видите на слици), од којих је 24 рукописа сачувано до данас. Руднички (Београдски) препис изгорео је, нажалост, у пожару Народне библиотеке у Београду, када је Немачка 6. априла 1941. године бомбардовала Београд. 

Најстарији је препис из Струге из 14. века, а за најпрецизнији се сматра Призренски препис из 15. века јер има индикација да је преписан са оригинала, а послужио је 1898. године Стојану Новаковићу за издање Душановог законика. 

Ту се још издвајају: Атонски, Бистрички, Барањски, Хиландарски, Ходошки, Студенички, Раванички, Раковачки, Софијски, Руднички, Борђошки, Теклијин, Стратимировићев, Ковиљски, Паштровићки, Патријаршијски, Карловачки, Грбаљски, Јагићев, Богишићев и Попиначки препис.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *