Урош Први-Ујединитељ

Цар Стефан Душан има надимак Силни, Стефан Немања II je Првовенчани, цар Урош је Нејаки. Предложили бисмо још један надимак за најмлађег сина Стефана Првивенчаног, Урош Први-Ујединитељ.

Целокупан рад Стефана Немање и Првовенчаног који су успоставили темеље јаке српске државе, могао се лако урушити јер они нису направили компактну целину. 

Наиме, Србија је остала скупина жупа под влашћу огранака династије и властеле, као што су потомци кнеза Мирослава у Хуму и Вуканови потомци у Зети који су чак имали посебну краљевску титулу без обзира на то што је постојао немањићки краљ Србије. Све ово указује да је у рано доба немањићка краљевина била прилично лабаво уједињена јер су многи од обласних господара владали по својој вољи.

Најмлађи син краља Стефана Првовенчаног и краљице Ане Дандоло је, по сведочанствима, наследио многе особине свога деде Стефана Немање (Светог Симеона) и то је била тајна његовог уздигнућа на знатно виши државнички ниво у односу на старију браћу краљеве Стефана Радослава и Стефана Владислава.

Урош Први ће преузети на себе задатак коначног уједињења Србије. Долазак страних pудара и отварање уносних рудника умногоме је помогло краљевој позицији јер је Урош сада могао да издржава плаћеничку војску те да се на тај начин осамостали од властеле. 

Успео је да уклони све огранке династије који су управљали посебним областима државе, те је завео централистичку власт. То се види из његове нове титуле „КРАЉ СВЕ СРПСКЕ И ПОМОРСКЕ ЗЕМЉЕ”.

Урошево уједињење је очито било успешно, што се види из подршке коју је добио од Барана у спору са Дубровником. 

Ипак, Урошева централистичка политика ће га на крају коштати трона, јер је краљ одбио да свом сину Драгутину да посебну област на управу, што ће довести до побуне и Драгутиновог доласка на трон.

Краљ Урош Први је био један од најспособнијих српских средњовековних владара који је дошао на власт без ичије помоћи и владао искључиво својом снагом и памећу. 

Водио је политику своје земље мудро и смишљено за све време владавине. У тешком положају у каквом се често налазио он је вешто излазио на крај и скоро увек успевао да избегне веће неуспехе.

Здрав, паметан и наочит, имао је све услове да дуго и срећно влада. Жена му је била из добре породице, паметна и умешна, а деца здрава и напредна и да му се није десио трагичан завршетак, могло би се рећи да је он био пресрећан човек.

Умро је као монах Симон 1280. године и сахрањен је у својој задужбини и гробној цркви у манастиру Сопоћани у Рашкој.

Све у свему, за време Урошеве владавине знатно је оснажена и учвршћена српска средњовековна држава и постављене добре основе за њен даљи развитак.

УРОШ ПРВИ-УЈЕДИНИТЕЉ!!!

Аутор слике Милица Ајдуковић

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *