Манастир (црква брвнара) Покајница

На три километра од Велике Плане налази се манастир Покајница.

По предању, јула 1817. године, непосредно по убиству вожда Карађорђа, које се одиграло у оближњем Радовањском лугу, војвода Вујица Вулићевић, Карађорђев кум, напустио је место злочина и понео са собом вождову главу.

На оближњем пропланку суочио се са својом савешћу и тежином учињеног злочина. Ту се војвода Вујица горко покајао и решио да окаје свој грех тако што ће подићи цркву.

Годину дана касније, 1818. године, на том пропланку војвода Вујица подиже цркву-брвнару. У тој одлуци су му подршку пружили кнегиња Љубица и њен муж, кнез Милош Обреновић.

Поред ове покајнице код Велике Плане, постоји још једна коју је 1859. године, у месту Врбици подигао други Карађорђев кум књаз Милош Обреновића посветивши је, ни мало случајно, Светом Архангелу Гаврилу (на чији дан је по његовом налогу убијен вожд Карађорђе 1817. године) и по тој Милошевој цркви Светог Архангела Гаврила читава новонастала варошица добија данашње име Аранђеловац.

Од 1954. године црква Покајница (код Велике Плане) је постала манастирски храм јер је епископ Хризостом ту основао мушки манастир. 

Оригинални иконостас је дело знаменитог грчког иконографа Константина Зографа који је радио у Србији у другој и трећој деценији 19. века. 

У порти се налази дрвена звонара с кровом од клиса, као и конак из времена градње цркве са дрвеним решеткама на прозорима.

Током 50-тих година прошлог века Свети Тадеј Витовнички је био манастирски игуман, а касније када је манастир постао женски, дуги низ година се на његовом челу налазила игуманија Иларија Сретеновић.

Манастир Покајница данас представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *