Крст на коме се Јован Владислав заклео, а Јован Владимир био погубљен

Крст на коме се Јован Владислав заклео, а први српски светитељ, Јован Владимир био погубљен, вековима се чува у породици Андровић из Вељих Микулића код Бара. 

По причи Андровића, крст је уз аманет чувања најпре узео неки свештеник или властелин, а код њих је дошао као мираз ћерке његовог последњег мушког потомка. 

Сваке године на Тројчин дан крст се износи на врх планине Румије. Некада су ову реликвију заједно износили и хришћани и муслимани.

Сви учесници у овој светковини окупљају се у Вељим Микулићима дан раније у поподневним сатима. Изношењу крста претходи богослужење у Цркви Светог Николе у Вељим Микулићима, које почиње тачно у поноћ. После литургије, око један сат након поноћи, почиње поход стрмом стазом ка 1593 метра високом врху Румије. На челу литије је крст, кога по традицији носи члан породице Андровић, иза њега иде свештеник, па онда остали.

По предању на врху Румије налазила се црква, коју су Турци порушили 1571. године. Од тада је обичај да се узме по један камен који се оставља на врху, јер по предању када се сакупи довољно камена црква ће се сама обновити.

Крст на коме се Јован Владислав заклео, а Јован Владимир био погубљен породица Андровић чува као највећу вредност, штитећи га својим животима. Гореле су куће, падале су главе, али крст није препуштен освајачу. 

Занимљиво је да током целе године, за место где је крст сакривен знају само два најстарија члана породице Андровића. 

Крст је дрвен, али је током 16. века послат је у Млетачку републику како би се оковао у злату. Због скупоће пута и боравка, крст је окован у сребру.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *