Извештај Живојина Мишића о Хрватима је фалсификат

Сведоци смо да се већ годинама по интернету појављују цитати из извештаја који је војвода Мишић тобоже написао регенту Александру Карађорђевићу по повратку из Сплита, марта 1919. године.  Овај извештај Живојина Мишића о Хрватима је фалсификат!

Према тим наводима, Мишић је, као начелник Штаба српске врховне команде, на предлог регента Александра, отишао у Хрватску и Далмацију како би се лично обавестио о тамошњој политичкој ситуацији. Тамо је, како се наводи, разговарао са хрватским политичарима, књижевницима, новинарима, свештеницима, учитељима и обичним људима и након пар седмица схватио је како ”је настао час да Хрватска добије своју самосталност”. Такође се наводи да је, по повратку из Сплита, војвода Мишић водио двочасовни разговор са регентом Александром, а ток тог састанка је препричао свом ратном секретару и ађутанту Милораду Павловићу Крпи који је наводно то све записао.

Међутим, публициста Милорад Павловић Крпа је сам написао то писмо и то са више од 15 година накнадне памети у време Конкордатске кризе из 1937. године. То је учинио на врло непоштен начин, чак покушавајући да потпише покојног војводу Мишића. 

Читав извештај Милорада Крпе Павловића из 1937. који је кобајаги настао 1919. године састоји се у следећем:

—Југословенство није народност, него идеологија;

—Југословенство не може да послужи као темељ за изградњу једне реалне државне целине;

—Сви Хрвати једнако мисле и да је то свет за себе, ма са каквим предлогом да се појавиш ствар је пропала;

—Хрвати су најодвратнија фукара на свету, која се не може зајазити ничим што би јој се понудило;

—Хрвати су као људи, сви одреда, прозирни као чаша, незајажљиви, и у таквој мери лажни и дволични;

—Он је дубоко уверен да се ми са њима нећемо усрећити;

—Он сумња да на кугли земаљској има већих подлаца, превараната и саможивих људи;

—Да им треба дати државу независну и самоуправу или дати Италијанима па нека они ломе главу како знају;

—Да Краљ никако не заборави Мишићеве речи, поручивши му да, уколико не поступи по Мишићевим инструкцијама, сигурно ће се се љуто кајати..

Међутим, извештај Живојина Мишића о Хрватима је фалсификат!

Осим што знамо околности у вези са настанком овог Крпиног писма у сред Конкордатске кризе из 1937. године и мотиве зашто је посегао за фалсификатом, потребно је да напоменемо и још неколико разлога из којих видимо да је очигледно у питању фалсификат.

1) ВОЈВОДА МИШИЋ НИКАДА (ОСИМ ЈЕДНОМ ВРЛО КРАТКО) НИЈЕ БИО НА ТЕРИТОРИЈИ ДАНАШЊЕ ХРВАТСКЕ. То је лако проверљиво јер постоје његови ратни и војни дневници и књиге наредби који тачно показују где је Војвода био и шта је радио од практично од његове реактивације почетком Првог светског рата до његове смрти 20. јануара 1921. године. Боље речено, војвода је само једном био у Загребу и то 30. априла 1919. године у загребачкој катедрали на пројугословенској манифестацији преноса посмртних остатака хрватских великаша Петра Зринског и Франа Крсте Франкопана који су се борили против Хабзбуршког апсолутизма у 17. веку. У Загребу је тог 30. априла боравио само једно поподне. У Сплиту, међутим, никада није био, иако се наводи да је извештај писан након Мишићевог боравка у Сплиту. Чуди нас да Крпа није проверавао тачно кретање војводе Мишића које се сасвим лако да реконструисати.

2) МИШИЋ ЈЕ ОД КРАЈА ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА БИО У ЗАТЕГНУТИМ ОДНОСИМА СА РЕГЕНТОМ АЛЕКСАНДРОМ И ОСТАТКОМ ВРХОВНЕ КОМАНДЕ. Односи војводе Мишића и регента Александра почетком 1919. године били су затегнути због одређињања неких војно-стратегијских приоритета (Мишић се, на пример, залагао за окупацију главног града Бугарске). Није постојала ни теоретска шанса да регент Александар шаље војводу Мишића у Сплит и то не у војну, већ у политичку мисију. Због затегнутих односа између њих двојице, регенту Александару би далеко лакше било да тај задатак изврши неко у кога је имао више политичког поверења. Међутим, регент Александар је врло добро знао вредност војводе Мишића као по свему изузетног команданта и стратега и то му није сметало да војвода Мишић остане на челу војске. Дакле, формалан крај рата и демобилизацију војвода Мишић је дочекао на челу своје војске и регент Александар је само потврдио његово раније именовање за начелника Главног генералштаба војске и морнарице Краљевине СХС. Иако лошег здравља, војвода Мишић се прихватио тог задатка. Дакле, војводи Мишићу не само да није сметало уједињење, већ је прихватио да стане на чело војске уједињене државе. Регент Александар га смењује тек након озбиљних медицинских проблема.

3) МИШИЋ ЈЕ ИМАО ВЕЛИКЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ПРОБЛЕМЕ и умро је за непуне три године након краја рата. Услед слабог здравља и велике исцрпљености, војвода Мишић се није радо одазивао на путовања. Избегавао је дуже боравке изван Београда, Прокупља и Струганика. Немогуће да човек са таквим здравственим проблемима иде у мисију какву му Милорад Павловић Крпа приписује.

Извештај Милорада Павловића Крпе је пронађен у његовим личним документима и написан је у време Конкордатске кризе након смрти краља Александра у јеку политичке борбе са хрватским националистима. Имајући у виду изразито негативно искуство Срба у заједничком животу са Хрватима, сасвим је разумљиво да писмо овакве садржине ужива данашњу популарност.

Нажалост, у време стварања југословенске заједнице нико од српских политичких, верских, војних и академских елита није био против стварања такве заједнице Срба, Хрвата и Словенаца (осим два, три имена попут Јаше Томића). То укључује и војводу Живојина Мишића који је подржао уједињење и који је по уједињењу био први начелник Главног генералштаба војске и морнарице Краљевине СХС.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *