Српски мач

Српски мач (ит. Spada Schiavonesca) је тип дугог средњовековног мача који порекло води из Србије, из касног 14. века. Ковачи који се помињу уз ове мачеве јесу Богдан Мачар и Дојак Мачаревић. 

Мачеве су носили сви – од пастира до цара! Разлика је била једино у квалитету израде, тако да су добри мајстори овог заната плаћани сувим златом. 

Српски мач одликује балчак који се завршава четвртастом јабуком, корисном за равнотежу и да приликом ударца не испадне из руку. Мачеви су једносекли, око 110 центиметара дуги, са жљебом у средини и обострано при врху наоштрени. Карактеристичне „S“ накрснице су прављене тако да могу „ухватити“ сабљу, којом су се Турци борили.

Раздобље између маричког (1371) и косовског (1389) боја управо је време ковања најстаријих примерака овог убојитог витешког оружја. 

Постали су изузетно тражени у свим државама којима је претила најезда Турака, тако да су након пада Србије велике чете српских најамника пренеле мач у Млетачку и Угарску где ће добити разне варијатете за мегдан против турских килиџа.

Народна и епска традиција приписује мачу магијска својства. Сматрало се да поседује лековита својства и мистичну моћ, ако је употребљен у правом ритуалу. Често су били украшавани религијским симболима или животињским мотивима.

Наиме, одређеним митским бићима (вук, змај) је приписивана натприродна моћ која је гравирањем прелазила на оружје и штитила ратника.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *