Олтар краља Милутина као поклон базилици Светог Николе у Барију

Један од најскупоценијих и физички највећих поклона неког владара фамилије Немањић био је сребрни олтар намењен за базилику Светог Николе у Барију. 

Овај олтар од 600 килограма сребра из Новог Брда, дар је српског краља Милутина. Према сачуваним списима из 14. века, мермерни олтар био је обложен сребрним плочама и фигурама светитеља, а осветљавало га је 18 богато декорисаних кандила. 

Олтар је прављен на лицу места, а капела од плоча од сребра и злата, мешавине која се производила само у средњовековној Србији. 

У средини је био гроб Светог Николе под часном трпезом коју су красили рељефи библијских представа. У старим списима назива се „Бесмртни споменик“. Историчар Бартолини записао је како је на једној великој сребрној плочи био изведен натпис:

“Године господње 1319. месеца јуна, Урош, краљ Рашке и Диоклеције, Албаније, Бугарске и целе приморске земље од залива адријатијског, од мора све до реке Дунава великог, дао је начинити ово дело олтара…“

Од онога што је краљ Милутин поклонио данашњи посетилац може видети само оно исто сребро, злато и драго камење ПОД УТИЦАЈЕМ БАРОКА. 

Сребрни олтар намењен за базилику Светог Николе у Барију и капела нису дуго потрајали јер је током 15. века краљ Напуља, Фердинанд I претопио део Милутинове капеле како би својим војницима дао новац који је дуговао. 

Затим католички свештеници су још 1676. године претопили сребрне фигуре са старог олтара и од њих начинили нове, по укусу који је барок тражио, са много анђела и шара у рељефу које представљају чуда Св.Николе. 

ЧАК ЈЕ НЕСТАО И СТАРИ НАТПИС МОЋНОГ СРПСКОГ ВЛАДАРА. 

Уништено је дело старих српских мајстора. Ипак, нешто је и остало. У трезору цркве има једна икона коју они зову „Урошева икона“. 

То је икона Светог Николе, а поклон Уроша Трећег, односно краља Стефана Дечанског, али је италијански слависти и историчари једноставно називају УРОШЕВОМ. 

Такође, крајем 20. века направљена је реплика српског оригинала, међутим више у барокном стилу из 15. или 16. века.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *