Злочин у Шумарицама

Било је то у некој земљи сељака

на брдовитом Балкану,

умрла је мученичком смрћу

чета ђака у једном дану…

Двадесетпрвог октобра 1941. године Крагујевац и околина су били поприште једног од најкрвавијих злочина у Другом светском рату. 

Фашистички војници у знак одмазде у неколико дана стрељали су више хиљада недужних цивила међу којима и један број деце.

Повод за стрељање били су немачки губици у борби са партизанским и четничким јединицама 16. октобра. У тој борби Немци су имали 10 мртвих и 26 рањених војника.

Приликом стрељања доследно је примењена драконска одредба из наредбе генерала Франца Бемеа од 10. октобра, у којој се прописује стрељање 100 Срба за једног убијеног и 50 за једног рањеног немачког војника или фолксдојчера.

Наредбу о стрељању у Крагујевцу донео је командант 749. пука немачке војске, чије је седиште било у Краљеву мајор Ото Деш, а наредбу је проследио команданту 724. пука у Крагујевцу мајору Паулу Кенигу. Злочин су извршиле јединице I батаљона 724. пешадијског пука и III батаљона 749. пешадијског пука Вермахта.

У овом злочину је страдало око 3000 становника Крагујевца и околних места, а међу њима је било и 300 крагујевачких ученика и петнаесторо деце старости између осам и петнаест година. Према подацима историчара и некадашњег кустоса музеја у Шумарицама Станише Бркића, тог дана је стрељано 2796 лица.

Посебну улогу у приликом стрељања 21. октобра 1941. у Шумарицама су имали Љотићевци тј. „Југословенски народни покрет Збор“ са својом страначком војском, која се звала „Српски добровољачки корпус“. 

Љотићевци су учествовали у бирању грађана за стрељање, односно могли су код немачке војске да интервенишу и да замене неког младог грађанина за старог. 

Љотићевци су касније тврдили да су многе спасили стрељања, а после рата су често објављивали сведочења тих спашених људи. 

Треба бити објективан и признати да Љотићевци заиста јесу извлачили грађане испред немачких митраљеских цеви али нису смањили укупан број убијених ког су Немци зацртали, већ су само заменили већи број деце за старије људе и тако допринели да трагедија убијене деце буде нешто мања.

Било је то у некој земљи сељака

на брдовитом Балкану,

умрла је мученичком смрћу

чета ђака у једном дану…

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *