Танаско Рајић

Танаско Рајић, чувени Карађорђев барјактар за време Првог српског устанка, рођен је у селу Страгари под планином Рудник 1754. године.

Са Карађорђем и другим шумадисјким хајдуцима учествовао је у бројним обрачунима са Турцима. Пред крај Првог српског устанка повукао се у Страгаре, али се 1815. године поново укључио у борбу учествујући и у Таковском устанку.

Као главни командант устаничких снага у Другом српском устанку, искусни ратник Танаско Рајић кренуо је са Рудника у јуну 1815. године да протера Турке из Чачанске нахије.

На брду Љубићу, 6. јуна 1815. године долази до великог боја између српских устаника и турске војске. 

Турски заповедник Имшир-паша креће да разбије српске положаје недалеко од Чачка. Спремајући се за одсудну борбу, српски устаници су утврђивали шанчеве и положаје на Љубићу, око километар и по северно од Чачка, где се Имшир-паша сместио.

Борба је започета у јутарњим часовима изненадним нападом Турака на српске положаје, а устаници су се на почетку боја држали храбро. Танаско Рајић је био уз своје топове и командовао батеријом топова на оближњем брдашцу. 

Пред почетак битке, Танаско Рајић је именован за капетана у војсци Милоша Обреновића. Био је ненадмашив у руковању топовима и у ондашњој Србији није било бољег артиљерца од њега. 

На самом почетку боја, Танаско Рајић је топовима прецизно тукао турске положаје. Стога, Турци концентришу своје нападе искључиво на положаје српске батерије и успевају у великој борби да опколе положаје српских топова. 

Ситуација је постала тешка, али се Танаско Рајић ни једног тренутка није одвајао од својих топова. Кад су Турци сасвим продрли у Танаскове шанчеве, престао је да командује паљбом, извадио кубуру, попео се на један топ и оставши сам са својим топовима почео да пуца редом у Турке. Турци су га опколили и у бесу исекли на комаде. 

“Ја ових топова оставити нећу, знате како смо их сви желели и за њима уздисали! Ја јоћу код њих да умрем, па после моје смрти нека их носе коме драго!”

У овој бици је погинуо и заповедник турске војске Имшир паша, а српска војска се због Танаскове јуначке погибије консолидовала и у страховитом јуришу успешно пробила, добила бој и продрла ка Чачку.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *