Deževska dolina

U Deževskoj dolini rođen je Sveti Sava i upravo u ovom kraju je Stefan Nemanja (rođeni Podgoričanin) osnovao i učvrstio svoju srpsku državu. 

Ako porodice imaju zavičaj, onda bi ovde u dolini Deževske reke bio zavičaj porodice Nemanjić i mesto odakle se srpska srednjevekovna država vinula u neslućeni rast postavši jedna od najvećih evropskih sila za vreme vladavine cara Stefana Uroša IV Dušana Nemanjića “Silnog” (1331-1355).

Svaki kamen u dolini reke Pnuće (danas poznate kao Deževska reka) je istorija. Kada izađete iz Novog Pazara pa krenete ka Deževskoj dolini, gazite po zemlji kojom su gazili Stefan Nemanja, Sveti Sava, Dušan Silni, kraljevi Uroš, Milutin i Dragutin i još mnogi znani i neznani srpski velikani.

Upravo ovde, u zaseoku Miščići, u Deževskoj dolini rođen je Sveti Sava. Tu je i Stefan Nemanja, vraćajući se iz Studenice, prvi put prihvatio na ruke svog najmlađeg sina Rastka i tu se nalazila rodna kuća Svetog Save.

U zavičaju Nemanjića je takođe, 1282. godine, održan čuveni Deževski sabor, na kojem je kralj Dragutin (1276-1282) dobrovoljno ustupio presto svom mlađem bratu, kasnije moćnom kralju i ktitoru Milutinu (1282-1321), koji se na tom saboru obavezao da ga nasledi Dragutinov sin Vladislav. 

Povod za sazivanje Deževskog sabora je bio Dragutinov težak pad sa konja u lovu kod grada Jeleča, nedaleko od Rasa, početkom 1282. godine. Povreda kraljeve noge je bila tako teška da ga je učinila gotovo nepokretnim. 

Od srpskog vladara se u srednjem veku očekivalo da bude fizički dobro spreman, da jaše na konju i predvodi vojsku u bojevima i da na konju stalno obilazi zemlju i svoje zadužbine i graditeljske projekte. Ovakva povreda i fizička nespremnost vrlo lako bi se proizvodila u razlog za sazivanje sabora i imenovanje novog vladara. 

Iako je Dragutin predao vlast svom mlađem bratu, uspeo je za sebe da zadrži oblasti severno od Zapadne Morave sa Rudnikom i oblastima oko današnjeg Arilja, kao i Priboja na Limu sa oblašću Dabar. 

Od sabora u Deževu Dragutin se u nekim pisanim izvorima i natpisima (freske, novac) javlja bez zvanja kralja, a u nekim sa njim. U svakom slučaju Dragutin je nakon sastanka sa sabornicima izašao kao udeoni vladar i “sremski kralj”. 

Nažalost, danas u selu Deževi na mestu gde se odigrao ovaj istorijski događaj nema gotovo nikakvog obeležja, a do pre nekoliko godina je i sam kraj oko rodne kuće Svetog Save bio zarastao u korov.

Ovo mesto bi moralo postati destinacija srpskog hodočašća kog bi svaki Srbin sa interesovanjem za istoriju i svetosavsku Pravoslavnu veru trebalo ponosno da obilazi.

Zapratite nas i na socijalnim mrežama:

Fejsbuk

Instagram

Tviter

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *