Шест километара од Велике Плане, ушушкан у котлини и окружен шумом, налази се светиња од изузетног значаја за историју српског народа – манастир Копорин.
Смештен је у простору валовите Шумадије и окружен богатим пољима засејаних пшеницом и кукурузом, као и засадима винограда и воћњака.
Данас није познато када је манастир Копорин тачно подигнут нити ко је његов ктитор, пошто нису сачувани примарни извори карактеристични за српске средњовековне манастире: оснивачка повеља, ктиторски натпис и ктиторска композиција.
О времену подизања храма и његовом оснивачу нема података ни у другим писаним изворима средњег века, а према народном предању манастир је подигао деспот Стефан Лазаревић.
Занимљиво је да портрет деспота Стефана на јужној страни западног зида храма сведочи о његовом учешћу, али како у руци не носи модел цркве, што је према ондашњим иконографским канонима био уобичајен знак ктиторства, многи истраживачи изражавају сумњу да је један тако скроман манастир могао бити његова задужбина.
О животу манастира Копорин у периоду од оснивања до турске окупације мало се зна на основу постојећих извора. Најстарији запис, који посредно сведочи о Копорину, потиче из 1453. године.
По свој прилици манастир је био “жив“ све до краја 17. века. За време Великог бечког рата (1683 – 1699), манастир Копорин је опљачкан, а имање додељено неком турском спахији. Тако је у руинираном стању дочекао 18. век.
Зна се да је за време Првог српског устанака опустели манастир служио као склониште за хајдуке и одметнике од Карађорђеве власти. Тада је од целог манастирског комплекса постојао једино храм, док су остали објекти били давно сравњени са земљом.
Приликом конзерваторских радова, предузетих у манастирском храму 1977. године, у северозападном углу брода цркве, испод фреске на којој је приказан деспот Стефан, пронађена је гробница са моштима.
Дуго се веровало да је деспот Стефан сахрањен у његовој задужбини, манастиру Манасија. Како о томе сведочи и савременик тих догађаја Константин Филозоф, поставило се сада питање да ли је могуће да мошти деспота почивају у Копорину?
Поједини истраживачи су, стога, изнели тезу да су, како је Манасија пљачкана и паљена много пута, монаси у неком од збегова по свој прилици склонили мошти деспота Стефана.
Да би се отклониле све дилеме и утврдио пол и старост пронађених моштију, патријах Герман је 1981. изразио жељу да се изврши антрополошки преглед. Следеће године је десна надлактица пренета у Патријаршију, а извршени преглед је показао да кост несумњиво потиче из средњег века и да је њен власник био рањен у десну руку.
У светлу нових истраживања, епископ Хризостом је дао одобрење да се изврши детаљан антрополошки и палеопатолошки преглед свих моштију.
Уз материјалну помоћ Научног програма Радио-Телевизије Београд, образована је стручна екипа која је извршила преглед костију. Коначан резултат прегледа је тврдња др Србољуба Живановића да кости припадају деспоту Стефану Лазаревићу.
Запратите нас и на социјалним мрежама: