Истина о Мехмед-паши Соколовићу

Данас се о Мехмед-паши Соколовићу говори прилично позитивно. Он је обновио српску патријаршију, поставио свог брата или рођака Макарија на трон, био наклоњен Србима, чувао своје корене и слично. Да ли ова представа Мехмед-паше одговара историјској истини? 

Прво, када је Пећка патријаршија обновљена 1557. године Соколовић није био велики везир, већ трећи везир. Сама одлука да се обнови патријаршија настала је из жеље Порте да приволи Србе на своју страну из политичких разлога. 

Што се тиче Макарија, подаци који говоре о његовом сродству са Мехмедом потичу из страних, непоузданих извора који се међусобно не слажу (у једној верзији они су браћа, у другој рођаци), а сам Макарије се никад није потписивао као Соколовић тако да та прича о браћи нема баш пуно основа у реалности. 

Када је Мехмед-паша постао велики везир, српска (уопште и православна) црква је прошла кроз један од тежих периода у својој историји под Османлијама. 

Одлука султана Селима да конфискује црквена и манастирска имања је довела до велике кризе у Цркви. Како стари српски летописи говоре, султан је „продао цркве и манастире по целом свом царству“. 

Иако је оставио могућност манастирима да откупе своја имања, већи број њих није био у стању да скупи довољно новца те да на тај начин врати изгубљену земљу.

Ово је изазвало огроман притисак на манастире, поготово на оне мање, а монаси који нису били у стању да сакупе новац били су приморани да напусте манастир, како стоји у запису милешевског монаха. Манастири су често морали да траже новац или од православних владара Русије, Влашке и Молдавије или од других елемената, пре свега од Јевреја. 

Велики везир Мехмед паша ничим није спречио пропадање манастира, а свакако је то могао. Султан Селим је био познат као пијаница и као особа коју вођење државе не занима превише. Соколовић је управљао царством, а ништа није урадио. Ако већ није могао да утиче на султана (што је веома дискутабилно), онда је могао сигурно да издвоји један део свог великог богатства и помогне манастирима да откупе своју земљу. 

Аргумент да то није могао да уради јер је био муслиман падају у воду ако узмемо у обзир да је Ебусуд-ефендија подржао дечанске монахе када су им покушали отуђити откупљену земљу. 

Занимљиво је и да је Соколовић у Београду наредио рушење три цркве и две синагоге. Данас се о Мехмед-паши Соколовићу говори прилично позитивно, али историјске чињенице показују другачије. Све у свему, не можемо рећи да је Мехмед паша Соколовић био привржен православној вери и српском народу. Он је пре свега био турски државник и муслиман који је оставио неколико џамија као задужбине.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *