Београд кроз векове

Београд је током своје дуге историје преживео страшна разарања. Наиме, за главни град Србије је током 7.000 година његове историје вођено невероватних 115 ратова, а град је рушен чак 44 пута.

Ако се вратимо у историју и посматрамо освајачки низ насилника на овом простору, видећемо да је Београд увек представљао најслађи залогај великих и моћних. Али, сваком од њих је и видео леђа…

Први су своје топове према Београду уперили Турци, али је хришћанска војска успела да се одбрани од османске опсаде 1456. године. Битка која је под бедемима тврђаве на ушћу Саве у Дунав вођена од 4. до 21. јула остала је упамћена пре свега по угарском племићу Јаношу Хуњадију (Сибињанин Јанко) и његовом саборцу Михаљу Силађију, војном заповеднику београдског утврђења.

Наредни пут Аустријанци су напали Турке и освојили Београд 1688. године, под командом војводе Максимилијана Баварског. Две године касније Турци шест дана опседају Београд и топовима га руше готово до темеља, а житељи су били изложени убијању, прогонима и пљачкама. Све то довело је до Велике сеобе Срба, а читав 18. век био је обележен борбама и разарањима Београда.

У 19. веку Турци су бомбардовали Београд 1806. године када су отворили ватру на Карађорђа и 25.000 његових бораца који су ушли у град. Устаници су савладали турске посаде у вароши, нападајући их из четири правца. Месец дана касније српска војска успела је да освоји и тврђаву. Ослободиоци су се у престоници задржали до самог краја Првог српског устанка, октобра 1813. године.

Београд је током своје дуге историје преживео страшна разарања. Следеће, а уједно и последње турско бомбардовање, започело је у јутарњим часовима 17. јуна 1862. године, као последица српско-турских сукоба након инцидента на Чукур-чесми. Артиљеријски напад трајао је цео дан и причинио је Београду велика материјална разарања.

После тога на ред поново долазе Аустроугари. Прво бомбардовање одиграло се 28. јула 1914. године након изрицања ултиматума Србији, када је Београд гранатиран модерним топовима са река. Стравичне експлозије срушиле су многе зграде, град је пао у руке непријатељу, али је враћен после Колубарске битке, крајем 1914. године.

Београд 1944. године

Коначно су Аустријанци и Немци заузели Београд 1915. године, сломивши отпор мајора Драгутина Гавриловића и бранилаца Београда, који је трајао од 4. до 11. октобра, када су топови пруског фелдмаршала Макензена коначно заћутали. Окупација Београда трајала је до 1. новембра 1918. године.

У нападу нацистичке Немачке 6. априла 1941, у пламену су били војни и инфраструктурни циљеви, али и склоништа, културни споменици и наслеђе, стамбени објекти, верска здања, па чак и болнице. Прве бомбе пале су у недељу ујутру, око 6.30 сати. 

Страдала је и Народна библиотека на Косанчићевом венцу и уништено је 300.000 докумената и књига који су преживели векове. Бомбардован је Генералштаб, Стари двор, синагога, Историјски музеј Србије, седиште Кола српских сестара, зграда поште.

Окупирани Београд није се опоравио до краја Другог светског рата, а Британци и Американци су га из ваздуха бомбардовали осам пута, од априла до септембра 1944. године. Удари су почели 16. априла и били и настављени следећег дана. Подаци о људским жртвама у овим акцијама савезничке авијације се доста разликују. По немачким изворима убијено је око 4.000 људи, а по проценама амбасаде САД 2.271 особа.

Тог 16. априла, на Васкрс, такође је бомбардовано и породилиште. Страдале су 22 мајке и њихове 22 бебе, као и две породице које су биле у посети. Гађани су и мостови, Старо сајмиште, где су гинули логораши, али и „Албанија”, Теразије, Технички и Правни факултет, Бајлонијева пијаца, где је настрадало и много цивила.

После 45 година мира, англоамеричке бомбе поново су падале на Београд, од 24. марта до 9. јуна. Процењује се да је у ваздушним нападима НАТО-а на тлу Југославије убијено око 3.000 људи (од чега 2.500 цивила), а више од 6.000 рањено. Процене штете за Србију крећу се од 30 до 100 милијарди долара, а Београд је претрпео значајна директна и колатерална разарања. Између осталог, уништен је симбол Београда Авалски торањ, зграде Генералштаба и Министарства одбране, Републичког и Савезног МУП-а, пословни центар „Ушће”, зграда РТС-а, кинеске амбасаде и многе друге.

Запратие нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Интаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *