Црква Лазарица

Црква Лазарица је, уз крушевачки град, у чијем језгру се и налази, најстарије и највредније културно добро у граду. Подигао ју је кнез Лазар као придворну цркву своје новосаграђене престонице у славу првог сина Стефана, наследника престола. Цркву је посветио архиђакону Стефану, заштитнику династије Немањића. Отуда и њено изворно име: Црква Светог Првомученика Стефана. Изграђена је, највероватније, између 1376. и 1380. године.

Има основу триконхоса, а њена спољашњост је урађена на византијски начин, наизменичним ређањем реда тесаника и три реда црвене опеке. Црква, заједно са Раваницом, представља својеврстан почетак Моравског стила и припада грађевинама сажетог типа.

Црква Лазарица је први објекат у Србији који је доживео стручну рестаурацију и конзервацију, што је обављено у периоду од 1904. до 1908. године, под руководством архитекте Пере Ј. Поповића. Пре њега, црква је, након ослобођења града од Турака, током 19. века доживела неколико аматерских обнова.

Према досадашњим истраживањима, црква није била живописана све до средине 17. века. Тада је зограф Андра Андрејевић са својим људима осликао цркву, између 1737. и 1740. године, али су до данас опстали само фрагменти њиховог рада. Црквени иконостас потиче из 1844. године и данас је сачуван у потпуности. Његов аутор је највероватније био сликар Живко Павловић.

Заштитни радови на архитектури цркве и конзервацији њеног иконостаса обављена је 1989. године, а читав објекат се данас налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *