Хаџи Проданова буна

Након гушења Првог српског устанка, Турци су под влашћу Сулејман-паше Скопљака вршили далеко већи терор него пре устанка. Терор је био животињски (записано је да су у појединим местима Турци узимали новорођенчад од мајки, кували их у кључалој води и такве враћали мајкама). Мисао о новом устанку против Турака ниједног тренутка није замирала. На Крстовдан 1814. планула је Хаџи Проданова буна код манастира Трнаве, на обронцима Јелице, у тадашњој пожешкој нахији. 

На том састанку били су присутни хаџи Продан Глигоријевић, игуман манастира Пајсије Ристовић, ђакон Авакум и други угледни Срби.

За вођу устанка изабран је кнез Милош Обреновић који није присуствовао скупу, док је Хаџи Продан изабран за његовог заменика. Милош Обреновић је одбио понуђено вођство, под изговором на неприпремљеност и недостатак оружја.

Буна је подигнута у неочекивано доба године (крај септембра), које није пружало гаранцију да ће временске прилике ићи на руку вишемесечним борбама, које су устаници морали очекивати.

Међутим, оно што је чинило још већи проблем, било је то што је им је и Бечки конгрес саветовао мир. 

Милош Обреновић је одмерио све околности и јасно увидео да буна, која се спремала букнути, не може имати доброг исхода и да би се народ, кад би је и подржао, изложио недогледним несрећама и очигледној пропасти. 

Хаџи Проданова буна је ипак отпочела и обухватила је подручја три нахије: Пожешку (Чачанску), Крагујевачку и Јагодинску. У пределима Пожешке нахије, буна није трајала дуже од пар дана, али је зато, са већим интензитетом и бројношћу учесника настављена у суседној Крагујевачкој, затим Јагодинској нахији.

Несуђени вођа буне, Милош Обреновић, је чак понудио своју помоћ везиру Сулејман-паши за гушење буне, уз обећање да ће бити опроштено свакоме учеснику који се преда, изузев хаџи Продана и његове браће.

Заједно са рудничким муселимом, Ашим-бегом Милош је успео да угуши буну док је хаџи Продан пребегао у Аустрију.

Београдски везир није испоштовао договор те је око 300 кнежева покупљено и одведено у Београд, где су или погубљени или су набијени на колац.

На колац је, такође, набијен и зачетник устанка, игуман Пајсије као и ђакон Авакум.

Аутор слике Горан Горски

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *