Милош Обреновић

Милош Обреновић био је врховни кнез Србије од 1815. године. Године 1830. добио је достојанство наследног кнеза. Владао је Србијом у два наврата и то од 1815. до 1839. године и од 1858. до 1860. године.

За време његове прве владавине, упорном дипломатијом, Србија је постала аутономна кнежевина у оквиру Османског царства и укинут је феудализам, након чега је настао нови друштвени слој – слободно сељаштво.

Рођен је 18. марта 1780. или 1783. године у селу Горња Добриња, које се налази у близини Пожеге, а преминуо је 26. септембра 1860. године у Београду.

Милошево детињство је било веома тешко јер је као дечак изгубио оца и са мајком и браћом живео је у сиромаштву. Он је 1800. године постао слуга трговца Аксентија Јечменице, који је откупљивао стоку, а затим је продавао по вишој цени у другим местима, а као продавац стоке обишао је Шумадију, Подриње и БиХ.

Милош се 1806. године оженио Љубицом. Његов кум на венчању био је Ђорђе Петровић, познатији као Карађорђе. Милош и Љубица имали су осморо деце.

Учествовао је у Првом српском устанку као борац да би му због заслуга у борбама код Ужица 1805. године Карађорђе доделио чин војводе. У тим борбама је био рањен у груди и једва је успео да преживи.

Након слома устанка, 1813. године, био је један од малобројних војвода који су остали у земљи, чиме је задобио поверење значајног дела народа.

Након краћег времена и појачаног терора Османлија стао је на чело као изабрани вођа који је у Цркви Светог Ђорђа у Такову 23. априла 1815. године подигао Други српски устанак.

Печат Милоша Обреновића

„Ево мене, ето вас – рат Турцима!“

Милош Обреновић је учествовао у најважнијим биткама и лично водио преговоре са Турцима.

Након повратка Карађорђа у Србију 1817. године, Милош наређује убиство свог кума које је 26. јула исте године извршио Никола Новаковић.

Владао је аутократски, стално одбијајући да ограничи и дели власт због чега је против његове власти било подизано неколико буна.

Најзначајнија је била Милетина буна, чија је последица била доношење краткотрајног либералног Сретењског устава, који је поставио темеље правног поретка у земљи, а усвојен је и Закон о скупштини, чиме је у земљи утемељен парламентарни систем.

Сретењским уставом, донесеним у Крагујевцу 15. фебруара 1835. године, власт је била подељена на законодавну и извршну, које су припадале кнезу и Државном савету, и на судску, коју су спроводили независни судови.

Уставом је било забрањено ропство, успостављена је слобода вероисповести, установљено је да нико не може бити осуђен мимо закона. Народ је био задовољан уставом, али противиле су се европске империје као што су Русија, Турска и Аустрија, које су се плашиле да ће и њихови поданици затражити исто.

Пошто ни кнез Милош није подржавао устав, одговарали су му страни притисци које је користио као изговор да разреши министре и да, након 55 дана, укине Сретењски устав.

За Милошево време турски султан Махмуд Други издао је три хатишерифа, којима је обећана аутономија Србима, утврђен данак Турској, загарантована слобода трговине, грађења школа, цркава, манастира те и да сељаци постану власници земље.

Турцима је дозвољено да живе само у градовима, а турска Порта обећала је да ће Србији вратити шест нахија које је освојила за време Првог српског устанка.

Кнезу Милошу је признато наследно кнежевско достојанство у породици.

У децембру 1838. године завршен је Турски устав који је ограничио кнежеву власт, а Србија је постала уставна монархија.

Након слома буне коју је подигао након што је био приморан да поднесе оставку, Милош је деветнаест година провео у изгнанству, од 1839. до 1858. године, прво у Бечу, а потом на својим имањима у Влашкој, одакле је давао политичку подршку присталицама у Србији.

У Бечу је купио кућу у којој је једно време становао и Вук Стефановић Караџић, као и имање у Хицингу.

Кнез Милош Обреновић преминуо је 26. септембра 1860. у 80. години, у Двору у Топчидерском парку.

Сахрањен је у крипти Саборне цркве Светог Архангела Михаила у Београду.

Извор: Глас српске

Запратите нас и на социјалним мрежама.

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *