Други српски устанак

Други српски устанак представља другу фазу Српске револуције против Османског царства, која је избила кратко по окончању Првог српског устанка.

Након пропасти Хаџи Проданове буне против новуспостављене турске окупације у устаничкој Србији током јесени 1814. године Турци су се сурово обрачунали са устаницима тако што су 300 најистакнутијих Срба одвели у Београд где су их погубили, у највећем броју случајева, набијањем на колац.

Милош Обреновић је сматрао да није време за буну, одбио је понуђено вођство и заједно са рудничким муселимом Ашим-бегом, је угушио Хаџи Проданову буну.

На пролеће 1815. године спонтано почињу народне побуне. Тако су локалне српске старешине, преостале из Карађорђевог устанка, почеле да убијају Турке који су скупљали порез, а Арсеније Лома са својим момцима опседа Рудник.

Није се више имало шта чекати. У недељу 23. априла 1815. године, на празник Цвети (Улазак Христа у Јерусалим), окупили су се највиђенији Срби и након одслужене Свете Литургије у Цркви брвнари Светог Ђорђа у Такову код данашњег Горњег Милановца, кнез Милош, се после великог колебања, прихватио вођства новог устанка.

У војничком смислу Други српски устанак знатно се разликовао од Карађорђевог, јер је трајао свега три и по месеца. Милош Обреновић је уз минимално проливање крви, уз минималне ратне операције, и уз минималне штете, успео, за двадесет година упорних дипломатских преговора и борби, уз велику помоћ Русије и захваљујући сплету повољних међународних околности, да Србији обезбеди апсолутну унутрашњу самоуправу коју нико више никада није доводио у питање.

Врхунац тог дела наше историје било је усвајање Сретењског устава који је укинуо феудализам и гарантовао свим људима који дођу на овај простор личну и сваку другу имовинску слободу, што је Србији омогућило да полако хвата корак, од једне оријенталне провинције ка европским савременим токовима.

“ЕТО МЕНЕ, ЕТО ВАС – РАТ ТУРЦИМА”

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер