Бугарски злочини у Великом рату

У периоду од 1914. до 1918. године Бугари су чинили језиве злочине у Србији. Једну од последица бугарске окупације централне Србије током јесени 1915. године видимо на слици. Ово су кости наших мученика, цивила закланих од стране бугарског окупатора у периоду 1915 – 1916, које су 1924. године под надзором Др Арчибалда Рајса положене у Спомен костурницу у Сурдулици. Костурницу је изградио краљ Александар Карађорђевић у непосредној близини некадашњег бугарског сабирног логора за Србе. 

Од новембра 1915. године у југоисточном делу Србије бугарски окупатор је завео безобзирну експлоатацију и неподношљив терор. Вршио је најбруталнију денационализацију српског народа, наметнувши му бугарску националност, језик, писмо и богослужење у црквама. У Нишу и Лесковцу су спалили све српске књиге, уџбенике и ђачке свеске.

Сурдулица је за време бугарске окупације у Првом светском рату била место где су Бугари доводили заробљене Србе и ту их убијали и сахрањивали у масовне гробнице под изговором да их воде да раде у  рудницима у Бугарској.

Бугарски окупатори су током окупације 1915-1918, Сурдулицу и околину буквално претворили у кланицу српског народа. Међународна анкетна комисија је крајем 1918. године утврдила да је у крајевима око Ниша, Сурдулице и Зајечара убијено бар сто српских свештеника. 

Крајеви у Србији које је окупирала бугарска војска проглашени су за ”Моравску Бугарску“ или ”Вардарску Бугарску”, а Срби, становници тих области, за – ”Моравске Бугаре“ или ”Вардарске Бугаре”. Према једној наредби бугарских окупационих власти, реч ”Србин” није смела ни да се изусти и за њено изговарање се добијала смрт бајонетом…

За време Првог светског рата Бугари су чинили језиве злочине у Србији. Рачуна се да је само током Топличког устанка, у пролеће 1917. године, побијено најмање око двадесет хиљада Срба свих узраста и оба пола (али тачан број се не зна, креће се и до више од 30.000). Највећи део Срба убијени су коришћењем хладног оружја.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *