Убиство краља Александра у Марсељу 1934. године

Деветог октобра 1934.године убијен је краљ Александар Карађорђевић, врховни командант славне Српске војске – победнице Балканских и Првог светског рата, осветилац Косова, ослободилац Старе Србије, ујединитељ Срба и свих српских земаља, Карађорђев праунук, потомак великог Његоша и Светог Петра Цетињског, шеф Мале Антанте и Балканског савеза, обновитељ и ујединитељ Српске православне цркве, домаћин највећем броју руских царских избеглица у Европи и најмоћнији српски владар после цара Душана. 

Краљ Александар је друга жртва наци-фашизма у Европи, након аустријског канцелара (иначе великог антисемите и екстремисте) Енгелберта Долфуса, који је убијен само четири месеца раније исте године. 

Српски народ практично од тог кобног 9. октобра 1934. године, па све до данас није чуо за неку добру вест на националном плану, нити се до данас појавио српски политичар који би бар приближно могао да оствари утицај у свету какав је имао наш убијени краљ. 

Иако је, услед утицаја комунизма и усташтва, краљ Александар најоклеветанија личност наше модерне историје, он је заправо био најцењенији европски владар и војсковођа света свога времена, након Великог рата. 

Својим генијалним планом оснивања Мале Антанте и Балканског савеза са Грчком и Турском, као набавкама и производњом тада најновијег наоружања, краљ Александар се увелико спремао за одбрану државе од немачке инвазије за коју је знао да долази као највећи изазов српском народу. Уз то припремао је и народ кроз делатност организација као што су били: Соко, Четници, Скаути, Народна одбрана (посебно са задатком науружавања и обуке српског народа у мешовитим срединама).

Пред пут у Марсељ, се по сведочанству Светозара Прибићевића, спремао за разлаз са Хрватима и стварање српске државе на границама седам од девет већински српских бановина (уз додатке) које је створио у својој Краљевини. 

Тог октобра 1934. године ишао је у Француску како би учврстио своју визију Мале Антанте као главну брану будућој немачкој експанзији. 

Српски народ испраћа Врховног команданта славне Српске војске Александра I Карађорђевића

Деветог октобра 1934.године убијен је краљ Александар Карађорђевић заједно са француским шефом дипломатије Жан Лујем Бартуом, убиле су у Марсељу хрватске усташе, који су платили резигнираног бугарског терористу и плаћеног убицу терористичке организације ВМРО Величка Димитрова Керина из Пазарџика у Бугарској да то учини. На самом месту убиства, грађани Марсеља су буквално као крмка линчовали голог бугарског терористу, који је тако одмах добио смртну казну пре било каквог суда. 

Оно што данас знамо је и да су у атентат биле умешане и фашистичка Италија, нацистичка Немачка, као и Мађарска али на жалост и на срамоту Француске Републике, никада до краја није спроведена истрага овог убиства, а архивска грађа у Француској везана за ово убиство још увек је запечаћена и недосупна јавности. 

Ми и дан данас чекамо да се отворе француски архиви како би сазнали пуну истину о овом судбоносном догађају за српски народ. Моћни српски монарх на челу једне велике европске земље, којом је управљала српска буржоазија, сметала је многима.

Убиство краља Александра је био највећи шок за српски народ пре Другог светског рата, а Срби су свог краља испратили са незапамћеном помпом и изливима искрене туге. Само чињеница да је српски народ на коленима, клечећи, био поређан од Београда, па чак до Тополе и тако испратио ковчег са телом свога краља и врховног команданта из Светског рата довољно говори о емоцијама какве су тада владале међу Србима. 

Нажалост, данас унуци и праунуци тих људи који су клечали пред посмртном одром свога краља и врховног команданта, сматрају да је он једини кривац за све недаће које их погађају, па га оптужују и пресуђују му и горе од оних који су га убили или оних који су покушали да избришу успомену на њега. 

Оптужују га да је он сам створио Југославију што није тачно, јер најпре ниједан српски политичар (осим Јаше Томића), генерал, професор, владика није био против стварања Југославије, нити је било када је током Версајског процеса Србима нуђена било која опција стварања Србије у границама српског етничког простора. 

Ипак, иако жестоко оклеветан, краљ Александар наставља да живи у срцима оних часних Срба који су свесни његове историјске величине и невероватног поштовања које је уживао код својих ратних другова Солунаца са којима је у првим борбеним редовима делио корицу хлеба.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *