Манастир пресвете Богородице у Куршумлији

Манастир пресвете Богородице у Куршумлији је најстарија задужбина Стефана Немање коју је, заједно са оближњим манастиром посвећеном светом Николи, подигао између 1159. и 1166. године. 

Налази се у близини ушћа Косанице у Топлицу, недалеко од остатака византијске базилике. Подигнут је на темељима рановизантијског храма, датираног из 5. или 6. века. 

Стефан Немања, који је владао Топлицом као удеони кнез, подигао је, прво манастир посвећен Богородици, а одмах затим и манастир посвећен светом Николи, што је, према његовим житијима, довело до његовог сукоба са старијом браћом, из кога ће изаћи као апсолутни победник. 

У манастиру се касније замонашила и супругу Стефана Немање, Ана и била настојница манастира као монахиња Анастасија. 

Средином 15. века манастирски комплекс се налазио под заштитом султаније Маре Бранковић, супруге султана Мурата II, која је у близини имала један од својих дворова. 

Куршумлија је у време Немањића, због оловних кровова поменутих светиња, који су сијали на сунцу, добила назив Беле Цркве, док данашње име носи из времена Турака.

Манастир пресвете Богородице у Куршумлији је запуштен после Велике сеобе Срба 1690. године, након чега су му Османлије скинуле оловни кров, чиме је отпочело његово зарушавање.

Временом су остале манастирске грађевине порушене, као и сама црква од које су опстали само делови, који су истражени 1921. године. 

Сама грађевина је једнобродна са основом триконхоса (одлика цркава у Цариграду и на Светој гори) и каменим иконостасом. 

Манастирска црква је данас у рушевинама, а од 1979. године се налази под заштитом државе као споменик културе од изузетног значаја.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *