Говор мајора Драгутина Гавриловића браниоцима Београда 1915. године

Верујемо да овај изузетно снажан говор мајора Драгутина Гавриловића који још увек одјекује у вечност зна сваки Србин напамет:

”Јунаци!

Тачно у 15 часова непријатеља се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао.

Војници! Јунаци!

Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате више, да се бринете за животе ваше, они више не постоје.

ЗАТО НАПРЕД У СЛАВУ! ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ! ЖИВЕО КРАЉ! ЖИВЕО БЕОГРАД”!

Овај говор мајора Драгутина Гавриловића одржан је током крвавих борби за одбрану Београда од немачко-аустроугарске офанзиве 1915. године у рововима некадашње Банатске улице на Дорћолу, близу саме обале Дунава током великог непријатељског десанта. 

Одатле је многоструко бројнији и снажнији непријатељ са непрестаним контигентима појачања и подржан кишом метака и граната покушавао да продре преко железничког насипа у сам град. 

Но, храбри српски војници, махом Београђани (сва три позива), Сремци из чувеног добровољачког Сремског одреда као и један одред Срба исламске вероисповести из Рашке, јуначки су одолевали док су им положаји били на само тридесетак метара удаљености од непријатеља. 

Развој војне ситуације је постајао до те мере тежак и неиздржив да једино решење које се наметало српским официрима било је организовање истовременог и општег напада свих расположивих снага како би се Немци и Аустроугари потиснули назад на Дунав.

Тог 6. октобра 1915. у 14:30 часова, мајор Гавриловић је прикупио своје трупе и испред развалина кафане ”Јасеница” у Банатској улици издаје своју чувену команду која и данас одзвања сваком Србину у ушима.

Српски војник на положају у одбрани Београда

И како приличи јунацима, прави српски официр лично предводи своју војску у јуриш. Тако је и мајор Гавриловић први кренуо док је за њим јурнула српска војска у снажни контраудар праћен громогласним покличима из хиљада грла.

Мајор Гавриловић у овом нападу бива тешко рањен. Уз непрестану паљбу и борбе, и уз стална појачања, током наредна три дана немачка и аустроугарска војска ипак продиру у центар Београда и 9. октобра 1915. године каче заставу Аустроугарске монархије на жестоко оштећени Стари двор (данас Скупштина града) док је српска војска била принуђена да се повлачи ка резервним положајима у правцу Кошутњака.

Рањени мајор Гавриловић је касније пребачен преко Албаније на Крф где је успео да се опорави учествујући и у пробоју Солунског фронта и ослобађању српског народа. Након Великог рата имао је запажену војну каријеру поставши пуковник у војсци Краљевине СХС. 

Након што је 1930. године пао генералски испит и није желео да га други пут полаже, остао је пуковник.  Био је и професор на предмету војна администрација на Војној академији у Београду.

Пуковник Драгутин Гавриловић је поново учествовао врло храбро и часно у борбама против Немаца током Априлског рата 1941. године, када је заједно са 250.000 српских војника и официра на крају био заробљен и послат у логор у близини Нирнберга у Немачкој где је у ужасним условима заробљеништва провео цео рат.

Био је до краја монархиста и велики подржавалац свог блиског пријатеља и колеге генерала Драгољуба Михаиловића

Пошто као болестан и изнемогао није имао снаге да, по ослобођењу свог логора, оде у емиграцију, одлучио је да се врати у Београд где су га комунистичке власти додатно дотукле након година нацистичког логора. 

Провевши месец дана у некадашњем немачко-усташком логору ”Старо Сајмиште” на Новом Београду, чији рад су комунисти продужили пунећи га њиховим непријатељима односно истакнутим Србима, онемоћалог и болесног пуковника Гавриловића комунисти пуштају на слободу. 

После само неколико дана, тачније 19. јула 1945. он умире у свом стану на Славији гладан, измучен и у крајњој беди. Уз то, стан му је убрзо конфискован.

Сахрањен је у одрпаној униформи пуковника Југословенске краљевске војске, у гробници своје рођаке на Новом гробљу.

Пуковник Драгутин Гавриловић је иначе рођени Чачанин и учествовао је у скоро свим биткама српске војске у Балканским и Првом светском рату. 

Био је и истакнути члан организације ”Уједињење или смрт”, познатије као ”Црна рука”. Носилац је највећих српских и савезничких војних одликовања од Карађорђеве звезде са укрштеним мачевима до француског Ратног крста.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *