Борач

Борач је тврђава у Србији чије се рушевине налазе на Борачком кршу, изнад истоименог села, десет километара северозападно од Кнића. Није познато када је утврђење подигнуто, пошто његово прво сигурно помињање потиче из 1389. године, док се сама жупа Борач први пут помиње још у првој половини XIII века у повељи Стефана Првовенчаног, коју је издао својој задужбини, манастиру Жичи.

После Косовске битке, током јесени 1389. године, снаге краљевине Мађарске предвођене Жигмундом Луксембуршким упале су у Србију и том приликом освојиле тврђаву Борач и оближњи Честин, али их убрзо и вратили.

У доба Деспотовине, Борач је имао значајну улогу, као место једног од дворова Стефана Лазаревића. У њему је 1405. године издао повељу којом је потврдио повластице у трговини, које су уживали грађани Дубровачке републике у Србији, а током јуна 1427. године, Стефан је боравио на свом двору, у селу Бело Поље, северозападно од Борча.

Предиван поглед са тврђаве Борач, аутор слике Нено С. Хаџиахметовић

После његове смрти, Ђурађ Бранковић је ојачао тврђаву Борач, која је, уз Островицу, остала једино јаче утврђење у северном делу Србије, после губитка Београда и Голупца.

Током првог пада Деспотовине, Османлије су Борач заузеле и разрушиле 1438. године. Након Сегединског мира и обнављања Српске деспотовине 1444. године, Борач је враћен деспоту Ђурђу Бранковићу. Трајно пада под османлијском влашћу у њиховом налету највероватније 1458. године, заједно са Островицом.

На простору тврђаве нису вршена археолошка истраживања, због чега је немогуће прецизније датирати њен настанак, док се њен изглед може само грубо реконструисати, на основу видљивих надземних остатака.

Смештена је на врху Борачког крша и има издужену основу која се пружа правцем југозапад-североисток, у дужини од око 150 метара, док јој је највећа ширина око седамдесет метара. Својом југозападном и југоисточном страном, ослоњена је на оштре и високе стене које онемогућавају приступ, тако да у том делу практично и нема бедема, а утврђене су северозападна и североисточна страна, са које се највероватније и улазило у тврђаву.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *