Благоје Крушић

Ни после више деценија се не зна где су затурене мученичке кости српског јунака и патриоте из села Приградина у Бањанима код Никшића, који се још као дечак обрео 1889. године са остатком породице у Дабиновцу код Куршумлије у Србији. Благоје Крушић, војник и жандармеријски наредник читав свој живот посветио је борби за ослобођење. 

Са својих петнаест ратних одликовања, овај човек са слике је један од најодликованијих српских војника у историји и најодликованији јунак и витез легелдарног „гвозденог пука“ (Другог пешадијског пука „Књаз Михаило“ Моравске дивизије) коме је лично главнокомандујући српске војске краљ Александар Карађорђевић, у присуству војводе Живојина Мишића, са својих груди скинуо и предао Карађорђеву звезду са мачевима.

До почетка балканских ратова 1912. године Благоје је шест година комитовао у одреду чувеног војводе Воје Танкосића. Било је ту безброј напада и извлачења из обруча, заседа и јуриша ”на бајонет”, борби прса у прса и тешких рањавања, свега оног што је припадало комитској историји српске четничке борбе у Јужној и Старој Србији.

Након тога почиње нових шест година великих ратова. Први балкански, па Други балкански, а онда и Први светски рат.

И ту наш Благоје показује чуда од јунаштва. Нико од његових ратних другова, ни команданата (из славног Гвозденог пука ”Књаз Михаило”) није могао да објасни како је успео да преживи толике битке и немогуће мисије свог невероватног животописа. Учествовао је и у биткама на Церу, Дрини, Колубари, Космају, повлачио се преко Албаније и на крају учествовао у пробијању Солунског фронта.

Својим јунаштвом он је задивио чак и своје непријатеље, а у марту 1917. године на положају код Црне Реке Александар Карађорђевић је, у присуству Живојина Мишића, са својих груди скинуо Карађорђеву звезду и дао је Благоју Крушићу, док му је француски генерал Гиоме уручио војну медаљу.

Његове груди красила су и друга највећа ратна одликовања Краљевине Србије и Краљевине Југославије: сребрна и златна медаља за храброст, руски Георгијев крст, две медаље са ликом Обилића и све четири споменице из ратова 1912-1918, укључујући и Албанску.

Након ослобођења 1918. године и 12-огодишњег четовања и ратовања, Благоје се враћа у своје село, а касније послом одлази за Крушевац, а затим за Ниш. Између два рата, радио је као жандармеријски наредник и касније као успешан приватни предузетник, а био је активан и у удружењима српских ратника.

Пошто је лично познавао Дражу Михаиловића са Солунског фронта, по избијању Другог светског рата, Благоје се опет ставља на располагање својој војсци и свом ратном другу Дражи Михаиловићу и активно учествује у помагању Југословенске војске и Равногорском покрету.

У јесен 1944. године, у Горњој Топоници код Ниша, Благоја заробљавају Титови партизани и предају Титовој тајној полицији ОЗН-и, чији припадници га стрељају као „непријатеља“ нове народне власти и агента Равногорског покрета и Драже Михаиловића.

Нишки окружни суд рехабилитовао га је 13. јула 2007. године и то је била једна од првих рехабилитација у Србији.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Прочитајте још:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *