Miloš Obrenović je omogućio napredak srpskog sela i seljaka

Za razliku od drugih krajeva u kojima su Srbi živeli, u Kneževini potom i Kraljevini Srbiji nikada nije bilo gladi, a seljaci nisu obrađivali nikakva feudalna imanja velikih zemljoposednika, već je Srbija bila jedna od prvih država u Evropi koja je sprovela agrarnu reformu u skladu sa buržoaskim kapitalističkim društvenim okvirima za koje su se naši preci opredelili. Knez Miloš Obrenović je vizionarski u delo sproveo agrarnu reformu 1830. godine koja je omogućila dugoročni napredak srpskog sela i seljaka.

Ta reforma je kasnije unapređivana novim rešenjima, a čuvenim Srpskim građanskim zakonikom (tek četvrtim u Evropi posle Francuskog, Austrijskog i Holandskog) iz 1844. regulisana transformacija širokih srpskih porodičnih zadruga u imanja koja je držala jedna porodica.

Dok je u Kneževini i Kraljevini Crnoj Gori, koju su budžetski ponajviše izdržavale carska Rusija, a potom i Srbija, bila izraženo visoka stopa iseljavanja, što važi i za srpske krajeve u Austrougarskoj, Srbija je doživela da krajem 19. veka posle Sjedinjenih Država postane druga zemlja na svetu po stopi useljavanja u nju. 

Seljak je u Srbiji bio svoj na svome. Obrađujući svoju zemlju, napasajući svoju stoku na pašnjacima i krčeći svoje šume, imao je gde da stvara porodicu i za šta da se bori u ratovima. Sela su se ukrupnjavala i stvarala su se nova, svako selo je dobilo crkvu, a već pred kraj 19. veka gotovo svako selo u Kraljevini Srbiji je imalo i školu.

Miloševa reforma je ostvarivala ekonomski ideal Srpske revolucije (1804-1817) o ekonomskoj slobodi (kapitalizmu naspram feudalizma), čiji je osnovini cilj bio da seljak ima dovoljno zemlje i bude njen punopravni gospodar. Knez Miloš je reformom i podelom bivše spahijske zemlje priznao pravo na zemlju i onima koji je nisu imali, odnosno onima koji su u Srbiju izbegli iz drugih srpskih krajeva i okolnih feudalnih država.

Agrarna politika je podrazumevala da zemlja po oslobođenju, shodno običajnom pravu i cilju Srpske revolucije, ostane u rukama seljaka koji su je obrađivali pod spahijskom upravom; kao i da se prazna zemlja može zauzimati i dodeljivati onima koji imaju nedovoljno ili uopšte nemaju zemlje. To je važilo naročito za doseljenike, ali samo u meri koliko će im biti potrebno za moguću vlastitu obradu i ishranu.

Zemlja kao opštenarodno dobro nije mogla biti predmet slobodnog zahvatanja i sticanja, kako je ne bi zgrabili i zakupili pojedinačne porodice i velikaši koji bi ličili na spahije.

Knez Miloš Obrenović nije dopustio u svojoj kneževini razvoj aristokratije i velikog zemljoposedništva (toga je bilo u na primer u Austrougarskoj gde su pojedini Srbi poput Dunđerskih ili Tekelija bili ogromni zemljoposednici).

Jednostavno, u njegovoj kneževini se nisu sticala enormna bogatstva zemljoposedništvom već najpre trgovinom, a kasnije i razvojem rudarstva, industrije, finansijskog tržišta. Miloš je to uradio da bi stvorio jaku seljačku populaciju, ali i poštedeo sebe konkurencije potencijalnih moćnih političkih protivnika. 

Znao je knez Miloš Srbina u dušu, šta mu treba i kako postupiti sa njim, bilo kada je bio popustljiv i blagonaklon, bilo kada je pokazivao oštrinu i surovost.

Knez Miloš je takođe uvideo da je vrlo važno bilo da spreči propadanje seljaštva prodajom imovine zbog prezaduženosti, tako je 1836. godine zabranio stavljanje hipoteke na kuću, okućnicu, dva vola i kravu videći u tome ne samo potencijalni ekonomski već i socijalni problem. To jednostavno nije moglo biti predmet kreditnih zaloga i sudskih izvršenja.

Ova vizionarska reforma proizvela je efekat velike povezanosti srpskog čoveka sa svojom zemljom i borbom za očuvanjem svog položaja slobodnih seljaka protiv svake sile koja je pretila Srbiji da će da je pretvori u koloniju.

Na osnovu posedovanja zemlje, u Kneževini Srbiji je stvorena i tzv. seljačka ili srpska demokratija u kojoj je slobodni seljak koji je plaćao porez imao pravo glasa i pravo da bude biran, u čemu je Srbija takođe bila među vodećim društvima u Evropi.

Drugim rečima, osim junačke prošlosti, episkog i pratrijarhalnog uzgoja i pravoslavnog etosa, Srbin je imao rašta umreti dok je branio svoju zemlju, i to svoju u bukvalnom smislu te reči. Nema ni Srbina, ni Srbije bez privatne svojine nad sopstvenim zemljištem.

Zapratite nas i na socijanim mrežama:

Fejsbuk

Instagram

Tviter

One Reply to “Miloš Obrenović je omogućio napredak srpskog sela i seljaka”

  1. HVALA MILOŠU VELIKI! TI SI OSTAO VELIKAN MEĐU NAJVEĆIM SRBIMA I NAJPAMETNIJIM GLAVAMA, ŠTO SAM NAUČI ŠTO TREBA ČINITI, A NARODNU MUDROST PRIMENITI. ŠTO SAČUVA ONO MALO PREOSTALIH SRBA, ŠTO ODKUPI I OSLOBODI, PA PODELI ZEMLJU SIROTINJI,, SELJAKOVU ZEMLJU KOJU DO TADA NIKADA ONI NISU POSEDOVALI, A U TOM PERIODU TURCI , A SIROTINJA RAJA.. NEMADE NI ZA JAJA. ZATO JE TURKE I SREDIO VELIKI BAJA“,
    SVE JE ZNAO ŠTO MU JE ČINITI..“ČINIŠ ONOLIKO“

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *