Стрибог

Стрибог је у српској митологији бог водених и ваздушних струјања као и речних токова. Сви ветрови сматрају се његовим унуцима.

Најстарије пронађено његово помињање је у Несторовој хроници (названа тако по монаху) из XI века. Веровало се да се Стрибогови унуци (ветрови) јављају да помогну онима који су у невољи.

У Босни се сачувало предање да када ветар јако зафијуче, каже се „Прођи с Богом путниче“. Код Срба се сачувало у народној песми легенда о старом Стрибогу и његовим унуцима. У овом случају Стрибог се односи на Југ Богдана и девет браће Југовића, који могу бити персонификација Стрибога и његових унука. То се може довести у истој вези јер назив Југо се код нас односи на ветар који траје девет дана.

Друго име које је било назив за овог бога је „Погода“ што је иначе име за бога времена, док за невреме Срби кажу непогода. Ово име је први пут забележио пољски хроничар Јан Длугош крајем XV века.

Српски културолог Сретен Петровић доводи још једно име за овог бога и то Подзвижда, а за ту тврдњу наводи трагове у једном делу Србије, где се уместо пиштаљка каже дзвиждаљка, док опет неки крајеви Србије јасно пиштаљком називају играчку у коју се дува да би се произвео звук, а на истом простору се користи и дзвиждадол који се односи на долину кроз коју дувају снажни ветрови.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *