Srbin voli svoje drveće

Još je Danac Hans Kristijan Andersen 1842. godine govorio kako „Srbin voli svoje drveće kao što Švajcarac voli svoje planine, i kao što Danac voli more. Kao džin, drvo stoji na bojnom polju i bori se protiv srpskih neprijatelja“.

Uistinu je starim Srbima drveće bilo inspiracija za čudnovate bajke, za ratničke podvige. Oko drveća su se pričale raznorazne skaske, poreklom iz najdubljih delova naših zemalja.

Hrast, drvo boga Peruna, čuvalo je nedokučiva blaga u svom deblu; Lipa je bila prvobitna žena, mirisna i izvor nektara za čuvenu medovinu; Tisa je smatrana za drvo dugovečnosti, amajlija; Dren kao simbol zdravlja i drvo Marka Kraljevića, a Jabuka kao drvo ljubavi.

Da Srbi poštuju drveće znali su i radnici iz Azerbejdžana koji su odbili da ruše hrast star 600 godina u Savincu, koji je onako surovo oboren od strane „naše“ vlasti.

Srpska reč priRODa krije u sebi prastaro božanstvo Rod koje se sreće, kako je to kazao Pavel Rovinski (1868-1869), u „najbitnijim srpskim osobinama“: brizi za poRODicu, za RODbinu, za naROD, za naše RODitelje.

Primarna uloga je zajednica, koja ako je snažna, čini jakom i pojedinca kao što snažna košnica čini jakom samu pčelu. Stoga biti Srbin znači pre svega čuvati svoju prirodu, svoju otadžbinu gde je dom našim najmilijima. Voditi računa o estetici, saditi i ne zagađivati.

Srpstvo jeste osećaj pripadnosti stariji od bilo koje religije i suštinski je vezan za narodni srpski jezik (zapisan u formi ćiriličnog pisma). Može se prepoznati u svom zdravom obliku – porodici sa mnogo dece, blaga (stoke) i dobara (žita, meda), okružen mnoštvom narodnih drveća iz epske poezije. Srbin voli svoje drveće, čak je i naša državotvorno najslavnija teritorija Šumadijom zvana.

„Jest, ostavićemo tako našim sinovima jedno dušom sjedinjeno i snažno Srpstvo, bogato plodnim ravnicama, isprepletano rijekama, ukrašeno šumama, bogato rudama, a kupano morem, našim slobodnim srpskim morem. Po tom prostranom Srpstvu, najljepšem kraju svijeta, širiće se na stotine hiljada jedrih srpskih momaka da sve to očuvaju i radom i kulturom poljepšaju i obogate.“

Zapratite nas i na socijalnim mrežama:

Fejsbuk

Instagram

Tviter

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *