Србин воли своје дрвеће

Још је Данац Ханс Кристијан Андерсен 1842. године говорио како „Србин воли своје дрвеће као што Швајцарац воли своје планине, и као што Данац воли море. Као џин, дрво стоји на бојном пољу и бори се против српских непријатеља“.

Уистину је старим Србима дрвеће било инспирација за чудновате бајке, за ратничке подвиге. Око дрвећа су се причале разноразне скаске, пореклом из најдубљих делова наших земаља.

Храст, дрво бога Перуна, чувало је недокучива блага у свом деблу; Липа је била првобитна жена, мирисна и извор нектара за чувену медовину; Тиса је сматрана за дрво дуговечности, амајлија; Дрен као симбол здравља и дрво Марка Краљевића, а Јабука као дрво љубави.

Да Срби поштују дрвеће знали су и радници из Азербејџана који су одбили да руше храст стар 600 година у Савинцу, који је онако сурово оборен од стране „наше“ власти.

Српска реч приРОДа крије у себи прастаро божанство Род које се среће, како је то казао Павел Ровински (1868-1869), у „најбитнијим српским особинама“: бризи за поРОДицу, за РОДбину, за наРОД, за наше РОДитеље.

Примарна улога је заједница, која ако је снажна, чини јаком и појединца као што снажна кошница чини јаком саму пчелу. Стога бити Србин значи пре свега чувати своју природу, своју отаџбину где је дом нашим најмилијима. Водити рачуна о естетици, садити и не загађивати.

Српство јесте осећај припадности старији од било које религије и суштински је везан за народни српски језик (записан у форми ћириличног писма). Може се препознати у свом здравом облику – породици са много деце, блага (стоке) и добара (жита, меда), окружен мноштвом народних дрвећа из епске поезије. Србин воли своје дрвеће, чак је и наша државотворно најславнија територија Шумадијом звана.

„Јест, оставићемо тако нашим синовима једно душом сједињено и снажно Српство, богато плодним равницама, испреплетано ријекама, украшено шумама, богато рудама, а купано морем, нашим слободним српским морем. По том пространом Српству, најљепшем крају свијета, шириће се на стотине хиљада једрих српских момака да све то очувају и радом и културом пољепшају и обогате.“

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *