Сварог, отац и створитељ богова

Сварог је отац и створитељ богова и једно од највиших божанстава старих Срба. Он је праотац земље и свакога рода и плода. У сну је створио овај свет, који је поверио Перуну и осталим боговима на чување и управљање. Његово буђење означиће крај света.

Први људи били су нeми и без живота те је једном Сварог удахнуо живот, другом његова жена Вида. Од храста коме је Сварог удахнуо живот настаде мушкарац, а од липе којој је Вида удахнула живот настаде млада жена.

Сварог је исковао прву бурму за брачни пар и постао тиме заштитиник брака. Научио је људе како да обрађују челик. Сварога су звали и Вишњи или Свевишњи, док данас тако Срби називају Хришћанског бога. Код Срба на Балкану још у VI веку постојало је лично име Сварун.

Сварог је поштован и као бог Сунца, чувар ватре и заштитник ковача. Међутим, улоге бога Сунца и бога ватре преузимају његови синови. Даждбог постаје бог Сунца, а Сварожић бог ватре и огњишта.

Дан посвећен Сварогу је био уторак. Најзначајнији празник посвећен овом божанству је падао вероватно на 22. децембар (доба зимског суноврата). Касније су многи обичаји везани за соларни култ, који је приписиван Сварогу, почели да се практикују у доба Божића.

Римљани су у оквиру Сатурналија славили празник посвећен непобедивом Сунцу и тај датум је узет за дан Божића. Сами обреди који се практикују на Бадњи дан и Божић код Срба и појединих других словенских народа, показују колико су ови празници блиски соларном култу. Веровало се да 24. децембра старо Сунце- Колед, умире, а да се 25. децембра рађа младо Сунце- Сварожић које је требало ојачати, па се практикује низ радњи, попут паљења бадњака, како би се ојачало младо Сунце и тражило од њега да донесе плодност у следећој години.

Сварогово култно место било је огњиште и уз њега су се често вршили обреди посвећени Сварогу. Од животиња представљао га је најчешће орао, који је тако често приказиван кроз српску историју, као обeлежје Срба (и других народа Словенских корена).

Од биљака било му је посвећено пре свега жито, које данас посипамо у кућама за време Бадњег дана и Божића. У Сварога су се Словени често клели и та реч је морала бити испуњена. Алтернативна имена су му: Род и Усуд. 

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *