Петао у српској митологији

Петао игра нарочиту улогу у српској митологији. Мрвама које се покупе са трпезе Бадње вечери, па заједно са кукурузом и преосталим зрневљем жита које је од сламе отпало – ујутру се, на Божић, хране кокоши, дакле и петлови.

Добар део ових обичаја повезан је са житним демоном сагледаним у лику птице са два противречна лика: доброћудни – кога репрезентују домаћа носна кокош и петао, и злоћудни и дивљи – у облику гаврана или вране, које знају да упропасте летину када у јату навале на поља у време сазревања жита и кукуруза.

Пред децом не ваља чак ни поменути птице као што су гавран, сова, кукавица и друге. Ове птице се често пореде и са ђаволом и вештицом, управо због своје црне боје и злослутног карактера.

Са друге стране „Бели петао“ се тумачи као атрибут соларних божанстава, пре свих: Перуна, Дажбога, Световида и Триглава, којима се приносио као жртва.

Петлови који не певају у устаљено време зову се кривци, и то су најчешће петлови црне боје. Ови петлови, с обзиром на то да су везани за хтонски свет, помињу се и у народној приповеци Мајка оживела сина: „Иди кући, запали три свеће, па кад оне догоре и запевају петли кривци, тада ће ти син доћи“.

У Хомољу се верује и да црни петао може предсказати ко ће се повампирити, и то тако што се петао однесе на гробље и у ономе гробу на коме је преспавао налази се вампир.

У Разгоји (врањски округ) се сматра да кад петао запева на кућном прагу, доћи ће гости, а кад кокошка пропева, неко ће из те куће умрети. Петао или Кокот, како га још називају, има тројаке улоге: вечерња, поноћна и јутарња. Први и други певци оглашавају ноћ, а трећи зору, па се верује да „лошотије“ (нечастиви, караконџуле) беже кад петлови запевају.

Петао игра нарочиту улогу у српској митологији и може постати змај.

Петао је птица времена према којој се рачуна колико ноћ краћа или дан напредује: Од Божића до Светог Саве, дан одужа колико певац може да скочи са кућног прага. Ова пророчка улога Петла и птица уопште код Срба и других Словена аналогна је и оном римском обичају харуспиција (читања из понашања птица), друидском галском петлу и гаврановима нордијског бога Одина.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *