Čuvari Hristovog groba

Jedan od najneobičnijih i najživopisnijih običaja u vezi sa Vaskrsom je običaj čuvanja Hristovog groba.

Star gotovo pet stotina godina, zabeležen je samo u Jerusalimu i Vrličkoj krajini u Dalmaciji. Nedavni rat je Čuvare doveo u Srbiji, pa i taj drevni običaj koji se prenosi sa kolena na koleno.

Vrlika je maleno mesto u Severnoj Dalmaciji između planina Dinare i Svilaje, gde je ova, nesumnjivo duga tradicija, utkana u pravoslavni narod.

Kompozicija običaja ide ovako: Čuvari u raskošnoj srpskoj nošnji pomenutog kraja, stupaju u crkvu, predvođeni harambašom. Zatim dvojica čuvara zauzimaju mesto severno i južno od Hristovog groba te defiluju kroz crkvu neometajući liturgiju. Oni ne remete sklad crkvene molitve, već ulepšavaju elementima ratničkog dostojanstva.

Običaj čuvanja Hristovog groba počinje od trenutka iznošenja plaštanice dok se gardisti smenjuju sve do Vaskrsa. Kada harambaša udari puškom o pod crkve, stari Čuvari se izmaknu, a novi zauzmu njihova mesta. Sa kuburom i jataganom za pojasom i drvenom replikom puške u rukama, vrlička nošnja je izuzetno teška, između petnaest i osamnaest kilograma te je to još jedan od razloga zašto Čuvar ne može da bude svako.

Sama nošnja je izuzetno bogato ukrašena, a vez na njoj jedinstven. U Srbiji je osnovano i Društvo Čuvara Hristovog groba koje čine ljudi iz tog kraja, a jedini uslov da budete Čuvar je da ste rođeni ili imate poreklo iz jednog od sela iz okruga manastira Dragović, podignutog davne 1395. godine.

Pretpostavlja se da je običaj u Dalmaciju doneo sveštenik koji je bio na hodočašću u Jerusalimu, ali postoji i verovanje da je straža uvedena u crkvu da bi Čuvari štitili narod od turskih napada. Tradicija je da vitezovi iz Vrlike, posle Vaskršnje liturgije, zapevaju pesme svog kraja – ojkače. Tada se čuju diple, ali i igra gluvo kolo.

Čuvari Hristovog groba jedini je deo tradicije prekodrinskih Srba koji se nalazi na Listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije. Dragocen srpski običaj je jedan od kandidata za Uneskovu listu nematerijalne svetske kulturne baštine.

Zapratite nas i na socijanim mrežama:

Fejsbuk

Instagram

Tviter

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *