Чувари Христовог гроба

Један од најнеобичнијих и најживописнијих обичаја у вези са Васкрсом је обичај чувања Христовог гроба.

Стар готово пет стотина година, забележен је само у Јерусалиму и Врличкој крајини у Далмацији. Недавни рат је Чуваре довео у Србији, па и тај древни обичај који се преноси са колена на колено.

Врлика је малено место у Северној Далмацији између планина Динаре и Свилаје, где је ова, несумњиво дуга традиција, уткана у православни народ.

Композиција обичаја иде овако: Чувари у раскошној српској ношњи поменутог краја, ступају у цркву, предвођени харамбашом. Затим двојица чувара заузимају место северно и јужно од Христовог гроба те дефилују кроз цркву неометајући литургију. Они не ремете склад црквене молитве, већ улепшавају елементима ратничког достојанства.

Обичај чувања Христовог гроба почиње од тренутка изношења плаштанице док се гардисти смењују све до Васкрса. Када харамбаша удари пушком о под цркве, стари Чувари се измакну, а нови заузму њихова места. Са кубуром и јатаганом за појасом и дрвеном репликом пушке у рукама, врличка ношња је изузетно тешка, између петнаест и осамнаест килограма те је то још један од разлога зашто Чувар не може да буде свако.

Сама ношња је изузетно богато украшена, а вез на њој јединствен. У Србији је основано и Друштво Чувара Христовог гроба које чине људи из тог краја, а једини услов да будете Чувар је да сте рођени или имате порекло из једног од села из округа манастира Драговић, подигнутог давне 1395. године.

Претпоставља се да је обичај у Далмацију донео свештеник који је био на ходочашћу у Јерусалиму, али постоји и веровање да је стража уведена у цркву да би Чувари штитили народ од турских напада. Традиција је да витезови из Врлике, после Васкршње литургије, запевају песме свог краја – ојкаче. Тада се чују дипле, али и игра глуво коло.

Чувари Христовог гроба једини је део традиције прекодринских Срба који се налази на Листи нематеријалног културног наслеђа Републике Србије. Драгоцен српски обичај је један од кандидата за Унескову листу нематеријалне светске културне баштине.

Запратите нас и на социјаним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *