Караконџула

Караконџула је назив за ноћног демона у српском народном веровању. Караконџуле су искључиво женски демони са ликом старице, великим ноктима и гвозденим зубима; појављују се у некрштене дане и тада ноћу јашу човека по селу или кроз реку и страшно га физички измуче.

Жене, пак, малтретирају на другачији начин. Понекад им изгребу лице ноктима или их бацају са брда, или их удаве у води. У алексиначком крају веровање је да караконџуле нападају пијанце, узјашу их и терају у воду.

Оне лутају ноћу па како су се и старији људи плашили караконџуле, у доба ноћи нису излазили напоље. Караконџула је још замишљана и као некакво биће светлих очију, са великим штапом којим туче непослушну децу, па их и прождире. Отуда и изрека: „Изјешће те каранђелози“.

Србина зна страшно измучити, па у вези тога стоји и изрека „као да су га караконџуле јахале“, за веома малаксалог човека „којег су караконџуле јахале до првих јутарњих петлова“. На Косову се казује да караконџула седи на стреји изнад улазних врата и увече, чим ко изађе из куће, баци му сач на главу, узјаше га, гони по реци, па чим петао запева, пусти га.

Код Грка је ово створење представљено у мушком роду под именом καλικάντσαροι. Није необично што се сусрети у тами могу завршити личном трагедијом човека и да су овакве „страшне“ митолошке утваре и приче заправо имале заштитни карактер.

Предање вели како је у ноћне излете добро понети црепуљу, вратило и гребен јер ови предмети имају значајну улогу у традиционалним веровањима и ритуалима, и имају моћ да разгоне и онемогућавају деструктивну активност разних натприродних бића.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *