Бог Перун

Срби, Бугари и Руси га називају Перун, Пољаци Piorum, Чеси Peraun, а Словаци Peronо. Појављује се и код балтичких народа под именом Perkunas. Бог Перун замишљан је као груб човек са брадом који живи на небу. Сматрало се да он током олуја путује по облацима у својој кочији и баца муње на Земљу, да грмљавина потиче од клопарања точкова његове кочије.

Корен имена „пер“ односно „перк“ значи „ударити“. Перун је био и борац против суша – једна теорија говори да је он имао утицаја на кишу, а друга да је на кишу утицај имала Додола, Перунова жена, којој ми Срби посвећујемо наше обредне песме:

„Да зароси ситна роса
ој дудула мили Боже!
Ој Илија дај Боже дај!
Ој Илија мој Перуне!
Дај Боже дај, дај Илија дај”

Громовник кажњава зле и непослушне
затварајући им небеске двери. У многим списима из раног средњег века, па чак и у уговорима о миру, Словени су се заклињали на поштовање уговора управо Перуну.

Овом богу посвећен је четвртак који се и данас међу неким Словенима назива перунден. Посвећен му је и Храст, јер се веровало да гром најчешће у њега удара, а остаци овога се и дан данас могу видети широм Србије јер су храстови најчешће бирани за дрва записе. Дуб, у коме борави громовник се у Срба зове грм. Цвет перунике (богиша – божја биљка) носи име по Перуну, као и бројни топоними широм Балкана.

Ону улогу, коју бог Перун игра у Пантеону многобожачких Словена, игра и пророк Илија у фолклористици хришћанских Словена, а особито оних који су остали највернији првобитним традицијама: код Руса, Срба и Бугара.

Илија се јавља као светац грома, велики господар кише, ветрова и бура. Није дрско претпоставити, да је његов култус заменио (утопио) обреде српскословенског Зевса – бога Перуна.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *