ЖЕНЕ ЈУНАЦИ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

ЖЕНЕ ЈУНАЦИ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА – 10 ЗАБОРАВЉЕНИХ СРПСКИХ РАТНИЦА

Не смемо да заборавимо ове велике даме из наше историје:

1. Наталија Бјелајац (1893-1974). Млада Антонија Јаворник напустила је родни Марибор после завршене осмогодишње школе и придружила се српској војсци у Крагујевцу. Променила је име у Наталија Бјелајац, што је било неопходно да би заштитила родитеље које је оставила у Аустроугарској царевини. Учествовала је у оба Балканска рата и одликована је Медаљом за храброст ”Милош Обилић“. Први светски рат дочекала је у околини Шапца, на Кајмакчалану је заробила 30 бугарских војника, била је сведок умирања на Крфу и Виду и пробоја Солунског фронта, а рањавана је чак дванаест пута. Умрла је 1974. године, на шездесетогодишњицу Церске битке.

2. Мирка Грујић (1869-1940). Ћерка политичара и министра Јеврема Грујића заветовала се да ће помагати другима. У време рата повлачила се са српском војском преко Албаније, са којом је остала до ослобођења. Била је председница хуманитарно-образовног удружења Коло српских сестара чак двадесет година, што јој је омогућило да помаже сиромашнима и болеснима. Одликована је Медаљом за храброст ”Милош Обилић“ и на позив краљице Марије постала је прва почасна дама двора.

3. Софија Јовановић (1895-1979). Штета је што отац Софије Јовановић није поживео довољно дуго да се увери у храброст своје кћерке, јер је умео да се жали што нема сина јунака. Софија се прикључила српској војсци у време Балканских ратова и била је прва жена којој је то пошло за руком. Није је мимоишао ни Први светски рат, када је била толико неустрашива да су је Французи прозвали српском Јованком Орлеанком. Учествовала је у биткама на Дрини и Колубари, преживела повлачење преко Албаније и пробој Солунског фронта. Њени подвизи заборављени су када се после рата повукла из јавности, иако је одликована за јунаштво чак тринаест пута.

4. Љубица Чакаревић (1894-1980). Ова учитељица из Ужица пркосила је окупационим снагама тако што је одбила да настави да се бави просветним радом. Уместо тога, придружила се оцу и тројици браће у рову на Солунском фронту. Пешачила је скоро месец дана да би стигла на одредиште 1918. године и донела српској војној команди важне податке из отаџбине. Регент Александар Карађорђевић одликовао ју је Медаљом за храброст ”Милош Обилић“. Приликом једне посете брату умрла је 1980. године у Сарајеву, где је и сахрањена. Њени посмртни остаци пренешени су у Ужице пре неколико месеци.

5. Евелин Хаверфилд (1867-1920). У току Првог светског рата британска бароница Евелин Хаверфилд радила је као медицинска сестра у болници у Лазаревцу, коју је током повлачења, уз помоћ колегинице Едит Холовеј, успела да евакуише за само осам сати. Убрзо се придружила Елси Инглис, још једној славној лекарки из организације Болница шкотских жена, која је помагала рањеницима у Србији. Када се рат завршио, Евелин се доселила у Бајину Башту на Дрини, где је основала дом за ратну сирочад и оболеле од туберкулозе. Све што је имала заменила је за храну, медицинску опрему и одећу, коју је дала станарима дома. Одликована је Орденом Светог Саве и Орденом белог орла са мачевима, а сахрањена у порти цркве Светог Илије у Бајиној Башти.

6. Флора Сендс (1876-1956). Када је као добровољна болничарка допутовала у Србију у време Првог светског рата, одважан британски дух Флоре Сендс удаљио ју је од кревета Црвеног крста и послао на бојно поље, где је напредовала до официрског чина. Била је толико омиљена да су је војници звали ”наш брат“. Флора је једина жена из Британије која је постала војник у Првом светском рату. Учествовала је у првим борбеним редовима и одликована седам пута (носилац је највиших одликовања попут Карађорђеве звезде). По завршетку рата написала је аутобиографију и представила је широм света, а на предавањима је увек носила српску униформу. Пошто је помагала покрет Драже Михаиловића била је принуђена да напусти земљу доласком комуниста на власт и вратила се у родну Енглеску, где је преминула.

7. Елизабета Рос (1878-1915). Била је једна од првих жена која је завршила студије медицине на Универзитету у Глазгову. У Србију је дошла као добровољац, под покровитељством руске владе. Била је лекар у Првој војној болници у Крагујевцу, граду који је 1915. године био жестоко погођен епидемијом тифуса. Упркос ужасним условима и уверењу да ће и сама тешко избећи инфекцију, наставила је да се бави докторским позивом. Убрзо је оболела од тифуса у тридесет седмој години живота и, после непуне три недеље, постала једна од многих Британки које су током рата преминуле у Србији. Сахрањена је у Крагујевцу, поред волонтерки Мејбл Дермер и Лорне Ферис.

8. Љубица Луковић (1858-1915). Само два дана пре него што је од тифуса преминула Елизабета Рос, од исте болести преминула је и Љубица Луковић. Била је председница Кола српских сестара, учитељица, преводилац и болничарка. Под њеном управом, Коло српских сестара одушевило је војнике дуж пруге Београд-Ниш у време Балканских ратова, када је невероватном брзином, у току ноћи, сакупило храну, пиће и санитетски материјал, који је рањенике дочекао ујутру. У време Првог светског рата Љубица је спалила архиву удружења да ниједна чланица не би страдала. Тифусом се заразила у Ваљеву, када је донела помоћ и помагала оболелима. Постхумно је одликована Медаљом за милосрђе ”Флоренс Најтингејл“.

9. Мејбл Грујић (1872-1956). Американка Мејбл Гордон Данлоп променила је презиме када се удала за српског дипломату Славка Грујића. Од тада почиње њен добротворни рад и невероватна посвећеност Краљевини Србији. Мејбл Грујић је држала предавања о Србији широм САД, обезбедила новац за подизање Дома ученица средњих школа у Крунској улици, објављивала чланке у највећим америчким листовима, прикупила велике прилоге за Црвени крст, Београдско женско друштво, Коло српских сестара и друга удружења. По избијању Првог светског рата у Србију је дошла трећом класом да би уштедела што више новца од прикупљених донација. Радила је као болничарка у Крагујевцу и с једнаким жаром наставила да ради за интересе Србије када се рат завршио.

10. Надежда Петровић (1873 – 1915). Најзначајнија српска сликарка са почетка 20. века учествовала је у Првом балканском рату као добровољна болничарка на фронту. Са српском војском је поново била и ратне 1913. као и 1914. године. Умрла је у Ваљеву 3. априла 1915. године, од пегавог тифуса, била је на дужности добровољне болничарке.

ЖЕНЕ ЈУНАЦИ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА – 10 ЗАБОРАВЉЕНИХ СРПСКИХ РАТНИЦА

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *